Na jubilarnom, 50. Festu nekako nam je svima promakla premijera filma "Komunistički raj", snimljenog prema drami čuvenog autora Aleksandra Popovića, u režiji Miloša Stojanovića. U ovom ostvarenju jednu od svojih poslednjih uloga ostvario je Goran Daničić Žuća.
Reditelj Stojanović, po vokaciji glumac, sada izlazi s filmom u domaće bioskope (distribucija kreće 15. decembra), a za Kurir govori kako se našao iza kamere i o prijateljstvu s pokojnim Šabanom Bajramovićem.
- Vodili smo se jednim motom tokom snimanja filma, a on glasi: "Budimo realni, tražimo nemoguće". Tako da i dalje ne mogu da verujem da smo dobili internacionalnu ekipu, da su tu umetnici iz Švedske i Kanade, bilo mi je kao san da se to desi - započinje priču za Kurir Stojanović.
Aca Popović je nepravedno zaboravljen kao pisac. Otkud ideja da ekranizujete njegovo delo?
- Popovića sam sreo kao mlad glumac nekoliko puta u Zvezdara teatru, a jednom sam imao i tu čast da pričam sa njim. Impresivna figura. Pravio je jako dobru atmosferu dok smo sedeli. U okviru obavezne školske literature imali smo njegova dela. Kad sam čitao "Komunistički raj", postojala je šesta scena, u kojoj se dešavaju neke potpuno bizarne stvari za mene mladog momka. Nisam mogao ni da zamislim da tako nešto može da se desi.
Glavnu ulogu igra Žuća, koji nas je prerano napustio. Da li mu ovim filmom pravite omaž?
- Nismo to uspeli da napravimo na način na koji sam hteo. Naime, na premijeri na Festu trebalo je reći nekoliko reči o Žući, ali nismo želeli da prodamo tako jeftino tu mogućnost. Žuća je moj prvi izbor. To su stvari koje se ne zaboravljaju. Kao drug iz osnovne škole sa kojim ste sedeli u klupi. Moj nesuđeni klasić.
Zašto niste postali s njim klasić na glumi?
- Upisao sam glumu u Sarajevu iako sam u Beogradu imamo tri uža izbora, verovatno sam po tome Ginisov rekorder. Svakako to je moja krivica, pravio sam incidente na užim izborima.
A Žuća?
- Žuća je bio posvećen otac i divan drug. Imao je svoju dnevnu rutinu. Kretao se, možda, kao Imanuel Kant, samo pedeset metara od doma. Kada sam mu ponudio da odigra ovo, on nije rekao da mu nije dobro i nije se žalio. E, tu se ogleda njegova veličina. Nije tražio nikakav novac. Samo je tražio da ga pozovemo na vreme. Uvažili smo to i imali smo to u vidu. Ostvario je maestralnu ulogu.
Film nije klasičan da ima glavne i epizodne uloge. Sve su uloge bitne. Po dijagonali seciraju jedno društvo. On je bio vezivno tkivo. Nosio je ono što je bilo najteže doneti. U fazi montaže dođeš u situaciju da ne znaš kako da zatvoriš jedno celo parče filma. Tu ako znaš caku, anticipiraš problem tako što u podelu ubaciš velike glumce, koji ne kažu "mala mi je uloga". Imali smo sreće da istinske zvezde pristanu da sarađuju na nekomercijalnom, ali umetničkom projektu, ako uopšte reč umetnost nije izanđala, da je sad uopšte ne stavimo u kontekst.
Šta je ideja za dalje? Otkud se u glumcu probudi to da bude reditelj?
- Moj prvenac bio je dokumentarni film "Šaban", koji traje 52 minuta i bavi se snimanje pretposlednje ploče Šabana Bajramovića, koji je sniman u Mostaru. To je moja ideja i uspeo sam da pomirim Šabana i Mostar Sevdah reuninon, ceo ansambl da ponovo zasviraju zajedno, jer su pre toga imali jednu ploču. Tu sam osetio neku eksploziju, kad sam čuo ploču i rekao sam sebi daću sve od sebe da zabeležim to i napravim neki materijal na filmskoj traci sa tim genijem glasa. Posle te premijere su mi prišle neke kolege i rekle: "Hej, nisam znao da to znaš da radiš". Sećam se, da sam odgovorio: "Pa nisam znao ni ja". Imao sam neke pozorišne režije, sa više ili manje uspeha i verovatno se iz tog razloga javila potreba da razmišljam o tom igranom filmu.
Diplomirao sam glumu, ponosan sam na nekoliko uloga u Zvezdara teatru, jer je to jako važno za mene. Bilo je jako teško, ali sam i to realizovao. Onda kao glumac bez uloge, nekako je ovo bilo logično približiše da se izraziš na neki način, na koji misliš da je neophodan. Teško je i jako, ali sam zaista imao podršku kolega glumaca. Kad kažem da glumac može sve da uradi, u principu ne mislim na nošenje džakova. Nismo mi radili fizički zahtevne poslove, ali su glumci ovde bili koscenaristi, koscenografi, kokoreografi.... Nije to ekipa skupljena s brda s dola. To su ljudi sa diplomama, koji su se bavili jednim ozbiljnim piscem i epohalnim delom, koji je danas aktuelnije nego ikad. To je samo dokaz, koliko je on čovek bio pametan.
Da li Šaban zaslužuje igrani film?
- Šaban zaslužuje igrani film. Pogledajte dokumentarac, sigurno ćete dobiti ideju za scenario. Tu ima toliko materijala uz koji jedan maštoviti čovek može napraviti čudo. Mislim da treba napraviti igrani film ali ne treba prodati priču i uzeti pare, a napraviti negledljiv film, kao što smo imali brdo takvih slučaja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
