PANK MUZIKOM SMO VASPITAVALI GENERACIJE: Frontmen PANKRTA O NACIONALIZMU, izazovima sa kojima se suočavaju u EU i naslednicima

Nakon višegodišnje pauze Pankrti su se, kao jedan od najvažnijih pank-rok bendova s prostora bivše Jugoslavije, uputili na kratku turneju, u sklopu koje će u subotu svirati u Beogradu. Bili su poznati po oštrim i provokativnim pesmama, pa su s pravom poneli naziv prvog pank benda iza "gvozdene zavese" koji je uspeo da opstane.

Šta ste spremili Beograđanima, čime ćete obeležiti velikih 45 godina postojanja?

- Sviraćemo najbolje iz našeg repertoara, ono što je publika najviše volela tokom proteklih 45 godina. Najviše pažnje biće posvećeno albumu "Državni ljubimci", koji je objavljen pre četiri decenije. Uh, toliko je prošlo... To je album koji je bio najbolje primljen u Srbiji, čak i bolje nego u Sloveniji. Kritika ga je proglasila za album godine, a mi smo ubrzo postali i grupa godine.

Jeste li imali veliku konkurenciju tada?

- Nije da nismo, takmičili smo se s Bijelim dugmetom i Azrom. Danas su na sceni nove okolnosti, međutim, svesni smo da su države sličnije nego što smo se tada nadali da će biti. Još nije nastupila vlast prave demokratije i ljudstva i zbog toga mislim da je odabir baš ovog albuma, kao crvene niti koncerta, prava odluka.

Kako je u Evropskoj uniji? Koliko se razlikuje svet u odnosu na ondašnju Jugoslaviju?

- Na prvi pogled, društvo u kome živimo liči na demokratiju, ali treba biti svestan da je kapital uzeo sve. Mediji su u privatnom vlasništvu i trpe uticaj. Slobodnog novinarstva ima mnogo manje nego 80-ih u Jugoslaviji. Demokratija u EU je na neki način ista farsa kao što je nekad bila u socijalizmu, a možda čak i veća. Trenutno u Sloveniji pratimo kolaps zdravstvenog sistema, dolazimo do granice bezumlja. To se nikada ranije nije desilo.

I ovaj rat ne možemo da razumemo kao rat agresora. Jugosloveni ga osećaju ipak kao rat između velikih sila, u kome će ponovo nastradati mali ljudi. Pank je tu zapravo da prikaže stvari onakvim kakve jesu.

U subotu ćete predstaviti i koncertni album "Tura pomirenja: Live in Zagreb 1985", snimljen 1985. Na koji način pank može da pomiri razlike?

- Naziv turneje je zapravo bila naša cinična šala. Naravno da pank ujedinjuje ljude, ali tu su i rokenrol i pop muzika. Onaj ko peva zlo ne misli. Treba nam ono što će nas spojiti, a ne razdvajati. Politički stavovi i reakcije na dešavanja nametnuli su mnogo toga. Ljudi, u principu, hoće samo dobro da žive i nije im bitno ko vlada. Nacionalizam je nametnut i nije nam potreban. Ceo sistem u kome živimo ima za cilj da podeli ljude, a mi našom muzikom želimo da ih povežemo.

Pankrti su se na sceni pojavili kasnih sedamdesetih i osvojili publiku oštrim tekstovima. U čemu je bila tajna tolikog uspeha?

- Jedan od naših prvih albuma "Državni ljubimci", koji je bio izuzetno provokativan, doneo nam je velike nevolje, ali i popularnost. Suočili smo se s represivnijim merama koje je u to vreme sprovodila država poput SFRJ. To je bio zapravo prvi put da se takve teme nađu u muzici širom Jugoslavije, mislim da smo se baš zbog toga i dopali kritici.

Oštrina panka, koja predstavlja svojevrsni bunt, oblikovala je generacije.

- Čini mi se da je to više bila stvar slučajnosti. Studirali smo društvene nauke, uglavnom novinarstvo, i nama je zaista bilo smešno koliko ozbiljno su ljudi oko nas shvatali politiku. Našu skepsu od takvog doživljaja politike jednostavno smo prelili u rokenrol. Bili smo prvi koji su se odlučili na takav potez u socijalističkom sistemu. Ljudi su shvatili da imamo šta da kažemo i da ono što se samo pričalo kroz viceve nije puka šala. Doneli smo taj duh mladima kroz muziku, a oni su razumeli našu poruku.

Da li danas neko na Balkanu liči na Pankrte?

- Ima mnogo dobrih bendova, ali nažalost, nemaju prave uslove i dovoljno medijskog prostora. Pre nekoliko godina svirali smo u Crnoj Gori s Goblinima. Oni su sjajni momci, a mi pre toga nismo čuli za njih, da ne pričam o drugim bendovima. Muzika koju sviramo dosta je slična narodnoj, izvornoj muzici, mnogo više od one koja se danas smatra narodnjacima. Bajaga i Riblja čorba stvaraju muziku koja nije samo za zabavu već predstavlja odraz stanja u društvu. Pankeri su možda bili prvoborci u buntu, ali prvi albumi Riblje čorbe, Ju grupe ili Bijelog dugmeta naterali su mlade da se uključe u društvo.

(Kurir.rs / Andrijana Stojanović)

Bonus video: