Svakih 10 godina Britanski filmski institut organizuje međunarodnu anketu u kojoj učestvuju kritičari širom sveta i traži od njih da rangiraju 100 najboljih filmova ikada snimljenih. Rezultati njihove poslednje ankete su upravo objavljeni u BFI-jevom časopisu Sight and Sound, i imaju neke logične favorite, ali i neke koji su iznenadili publiku.
Ovo je 10 najboljih filmova ikada, rangiranih, prema anketi Britanskog filmskog instituta:
10. Pevanje na kiši (1951)
Mjuzikl o snimanju mjuzikla. Ovaj film sa Džinom Keli i Debi Rejnolds je čista radost i zabava. Jedan od onih filmova koji čak i sve ove godine kasnije, kada se prvi put vidi, izaziva čuđenje kod gledaoca od početka do kraja, posebno u broju Džina Kelija koji filmu daje naslov. Film Stenlija Donena (koji je takođe ko-koreografirao) vratio se u prvih 10 BFI posle 2012. godine, kada je osvojio 20. mesto. Singin’ in the Rain takođe objašnjava mnoge spektakularne mjuzikle koji su usledili, jer se njegovi koreni mogu pratiti u filmovima kao što je Moulin Rouge! i La La Land.
9. Čovek sa filmskom kamerom (1929)
Ovaj ruski film Džige Vertova je dokumentarac koji dokazuje da filmski medij može biti lep i bez mnogo veštine. Vertov koristi samo snimke kamere, kretanje kamere, montažu i muziku da bi napravio neverovatan film koji prikazuje život sovjetskog grada. Vertov u ovom filmu ispituje moć snimljenih slika i sa njim stvara jedinstveni portret svog sveta. "Čovek sa filmskom kamerom" i dalje radi i može da izazove emocije kod svojih gledalaca.
8. Mulholland Drive (2001)
Mulholland Drive Davida Lincha mogao bi biti jedan od najboljih fantastičnih filmova ikada snimljenih; slagalica unutar zagonetke je u pitanju. Njegov osećaj za atmosferu i logiku snova osvaja gledaoce svake godine, jer njegov nepovezani svet postaje mnogo stvarniji za one koji su uvek u izmaglici zbog društvenih medija i vesti. "Linčijanac” je tokom godina postao pridev koji objašnjava filmove sa nekom logikom snova, koji nemaju lako objašnjiv završetak, a kao autor ovog filma, Mulholland Drajv bi mogao biti „najviše linčovski” od svih njih. Čak iu ovoj čudnoj, jedinstvenoj fantaziji, Naomi Vots i Laura Haring daju neverovatne performanse koje nas teraju da saosećamo sa njima jer su izgubljeni kao i mi u ovom filmu koji zahteva mnogo gledanja da bismo ga u potpunosti razumeli.
7. Beau Travail (1998)
Galu (Denis Lavant) seća se svog vremena kada je bio bivši oficir Legije stranaca koji je predvodio trupe u Džibutiju i svoje ljubomore na novog regruta Sentena (Gregoar Kolin). Kler Denis je bila reditelj sa kojim su mnogi veliki glumci radili tokom godina. Ovaj film je jedan od razloga zašto. Ona je jedan od retkih reditelja koji može da piše poeziju sa slikama, a Beau Travail je savršen primer te sposobnosti. Denis može da meša žanrove i tonove sa majstorstvom, kao što to čini u ovom filmu, sa njegovom konačnom sekvencom, koja je ujedno i mnogo drugačija od svega što je bilo ranije, a takođe ima savršen smisao za ono što se dešava u umu njegovog protagoniste. Greta Gervig je u prošlosti rekla da je ovaj film ono što ju je inspirisalo da postane reditelj, a gledajući njene filmove, ima savršenog smisla.
6. 2001: Odiseja u svemiru (1968)
Film koji je, kao i njegova priča, otišao tamo gde niko ranije nije bio. Kjubrik je stvorio film koji je koliko lep, toliko i filozofski; strašno koliko i magično; i napredan koliko je iko mogao da zamisli. Ovo je najbolji film Stenlija Kjubrika, tačka. Onaj gde se sav njegov opsesivni perfekcionizam i inteligentni um mešaju na najbolji način, stvarajući slike koje su inspirativne i danas, od početka do kraja, i sa jednim od najboljih zlih robota koje smo ikada imali. Bez HAL-a, ne bi bilo Battlestar Galactica, ili nje. Ovaj film je jedinstven; jedan od onih koji stvaraju efekat pre i posle, jer su svi koji su gledali ovaj film u bioskopu znali da filmovi mogu biti mnogo više.
5. U raspoloženju za ljubav (2000)
Ovo je priča priču o Čou Mo-Vanu (Toni Leung) i Su Li-Žen (Megi Čeung), komšijama koje sumnjaju da njihovi partneri imaju aferu. Tokom razgovora počinju da se zaljubljuju jedno u drugo, ali ne žele da pređu granice. Film Vong Kar Vaija je prelep, ćudljiv, melanholičan, jedinstven prikaz onoga što prava romansa može biti u filmu. Možda se neće završiti kao većina holivudskih rom-koma, ali istražuje želju i čežnju kao niko drugi. Ovaj film je sa 24. na 5. mesto na BFI rang-listi 2002. godine, 10 godina koje su dokazale da je ovo remek-delo moglo biti uticajnije nego što je tada izgledalo.
4. Tokijska priča (1953)
Remek-delo Jasuhira Ozua izgleda kao jednostavna priča o starom paru, koji shvata da njihovoj porodici više nisu potrebni, ali je mnogo više. To je priča o životu i kako on nikada ne prestaje; film o protoku vremena; film koji koristi male vinjete da ispriča najtragičniju od svih priča: vreme ne staje ni za koga. Ozuov stil je uvek minimalistički, ali u ovom filmu, on to dovodi do krajnosti, jer ne samo da radi više sa manje, već i pravi film koji ima najviše smisla kada ga završite, i iznenadi sebe kada razmišljate o tome to, s vremena na vreme. Imajući sve to na umu, nije iznenađenje da je Tokijska priča bila film broj jedan 2002. godine, poslednji put kada je BFI imao svoju anketu.
3. Građanin Kejn (1941)
"Građanin Kejn" je najbolji film Orsona Velsa; onaj koji se igrao sa pričom i strukturom, ali i sa onim što bi film tehnički mogao da uradi u pričanju priče o Čarlsu Fosteru Kejnu. Priča se da je ovaj film bio o Čarlsu Rendolfu Herstu i da je on učinio sve što je bilo u njegovoj moći da diskredituje film, ali ono čega se svi sećaju jeste značaj "pupoljka ruže“ i inovativnih trikova snimanja koje je Vels izmislio za film. Ono što je još nevjerovatnije je činjenica da je ovo bio Velsov prvi film i da ga je režirao kada je imao samo 26 godina. Film je ostao na vrhu BFI liste od 1962. do 2002. godine, dokazujući da su Velsove ideje napravile jedan od najboljih filmova ikada, jer je čak i uz modernizaciju stilova i tehnika, njegov Građanin Kejn i dalje bio najbolji film ikada.
2. Vertigo (1958)
Hičkok je jedan od najvećih reditelja ikada, a ovaj film je jedan od njegovih najboljih. Vrtoglavica priča priču o detektivu Džonu „Skotiju“ Fergusonu (Džejms Stjuart), dok je on opsednut Medlin Ester (Kim Novak) i prati je na svom poslednjem poslu. Madlen izgleda kao neko iz Skotijeve prošlosti, što sve čini težim i zbunjujućim. Ovaj Hičkokov film je jedinstveno istraživanje strahova, poroka, kompulzija i, pa, vrtoglavice. U ovom filmu ništa ne izgleda kao što izgleda, i sve, od režije do muzike, montaže, umetničke režije, glumaca, rade zajedno na stvaranju savršenog i uzbudljivog recepta koji je ovaj film.
1. Jeanne Dielman, 23 Kuai du Commerce, 1080 Brukelles (1975)
Film na prvom mestu u anketi BFI nije film poznat mnogima, i nikada nije bio blokbaster, a u prošloj anketi bio je na broju 35. Ovo je prvi film koji je režirala žena, ne samo da je stigao do prvo mesto, ali i da stigne do prvih 10. Ono što Žan Dilman iz Chantal Ackerman, 23 Kuai du Commerce, 1080 Brukelles radi za sebe je krajnje feminističko. Film prikazuje ugnjetavanje žena kroz priču o ovoj belgijskoj domaćici; majka, seksualna radnica na pola radnog vremena i enigma. Film sadrži samo tri dana postojanja ove žene, ali je to dovoljno da razumemo svet u kome živi i koliko se oseća zatočenom. Ovaj avangardni film je najbolje oružje da se prikaže ugnjetavanje žena u to vreme, a da se njime i ona oslobodi.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
