Nakon dve godine rada, ove nedelje u bioskope stiže film "Oluja" reditelja Miloša Radunovića. Glavni glumac Jovo Maksić igra malog čoveka, vojnika Iliju, koji pokušava da spase svoju porodicu.
Maksić je i sam bio deo izbegličke kolone pre 28 godina, ali njegovu priču publika neće videti u ovom ostvarenju. Maksić je nakon novinarske projekcije za Kurir govorio s mnogo emocija o samom snimanju, ali kolegama koje nisu dočekale premijeru.
- Bio sam deo tog istorijskog trenutka, pa je jasno da ne mogu biti objektivan. Imao sam i veliku odgovornost prema svim tim ljudima. Nažalost, reditelj filma je u pravu, postali smo statistika. Mi smo u sve ovo ušli s idejom da se tako nešto nikad i nikome ne ponovi, ali, pogledajte, ovih scena danas ima gde god da se okrenete. Ceo svet je pun izbeglica. Kad bi se skinulo obeležje, neke odrednice, ovaj film bi mogao da se dešava bilo gde. Ovo je zlo vreme, rat je zlo u kome najviše strada običan čovek. "Oluja" je, na neki način, opelo tom običnom čoveku, koji i dalje strada u nekim novim ratovima.
Da li ste imali dilemu da li je ova uloga baš za vas?
- Pred svakom ulogom imam tu dilemu. Mnogo je bitnije da reditelj veruje u svog glumca nego glumac u sebe. Nekako tada i sami dobijete vetar u leđa i verujete da to možete. Bavim se tim poslom i želim da se uputim u svaki novi izazov. Naravno, svestan sam da ne mogu da igram Herkula, ali ovog malog čoveka mogu.
Film prati četiri linije priče, a nakon "Dare iz Jasenovca" ponovo vam je partner Zlatan Vidović. Da li je Vidovićeva uloga sveštenika i njegovog brata blizanca, koji se potom sveti zbog zločina, inspirisana pravim ličnostima i istinitim događajem tokom ovog sukoba na Balkanu?
- Za njegovu priču ne znam, to će najbolje znati reditelj. Međutim, mnoge nećete videti u filmu već u seriji. Meni je ovde draga priča o bežanju i krađi džipa. Ne bih da spojlujem, ali čeka nas i serija "Oluja" od 12 epizoda. Nisam hteo kao glumac da se bavim time čija je moja priča.
Gledali ste film sa suzama u očima i savladale su vas emocije.
- Vratila su mi se sećanja na samo snimanje i celu ekipu, koja je nadljudskim snagama i s velikom verom radila film. Nažalost, dva člana ekipe nisu dočekala premijeru, i to je ono što me možda najviše tišti. Tu su nesreća u kojoj je poginuo naš scenski rekviziter Mili i iznenadna smrt mog kolege Davora Janjića, koji je ostvario izvanrednu ulogu, a koja će, nažalost, ostati njegova poslednja.
U Srbiji se uvek digne prašina kad se radi film s nacionalnom tematikom. Zašto?
- Krivi smo malo i mi jer se koristi u političke svrhe i dobijanje jeftinih političkih poena. Ne znam da lažem. Patriotizam nosimo u srcu, a ne na transparentu.
Zašto ste u filmu izbegli pominjanje Franje Tuđmana i Miloševića?
- Namerno. Obožavam Živojina Mišića, koji je rekao: "Nema tog rata koji srpski seljak ne može da dobije, ali ni mira koji srpski političar ne može da izgubi." To nam je tako za vek i vekova i pomirio sam se s tim.
Brine li vas situacija u Ukrajini?
- Ne mogu tako široko da razmišljam. Gledam da menjam sebe i svoj mikrosvet. Kako da nas ne brine?! Žao mi je što smo se sada setili Ukrajine, ali šta je sa poslednjih 30 godina i celom Azijom i Arapskim prolećem. To je jedno zlo koje ide dalje. Mogu samo da menjam sebe, ali ćemo preživeti sve.
Šta biste voleli da film promeni?
- Da probudi neku vrstu empatije i da nam se takvo zlo više nikad ne ponovi. Znam, to je utopija. Međutim, ako promenimo jednog čoveka, promenili smo ceo svet.
Da li biste igrali u filmu o "Oluji" i da ga snima neki hrvatski reditelj?
- Prihvatio bih da igram samo ako je film čist i nema dodire s dnevnom politikom i propagandom. Mi se ovde nismo bavili propagandom nego malim čovekom, u kojem svako može da se prepozna.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
