Ministarstvo kulture, povodom tendencioznih i netačnih ocena o ulaganjima u kulturi dramskog pisca, poslanika Narodne stranke i predsednika Odbora za kulturu Narodne skupštine Siniše Kovačevića i pojedinih medija, ističe da upravo takva površnost izlonamerna ostrašćenost nanose štetu u prvom redu kulturi dijaloga, ali i kulturnoj sceni u celini.
Da podsetimo, Siniša Kovačević je povodom smanjenja budžeta za kulturu na manje od 0,66 odsto od ukupnog republičkog budžeta, rekao da "tamo gde se izdvojena sredstva mere promilima, u tim nesrećnim državama kultura ne postoji, ona je svedena na nivo incidenta".
Kritika primetnih i konkretnih rezultata na temeljnom i strateškom unapređenju kulture, predstavlja pokušaj podrivanja teško izborenog i dugo očekivanog boljitka na kulturnoj sceni Srbije.
Nasuprot paušalnim tvrdnjama kako je sve u oblasti kulture zasnovano samo na obećanjima, ističemo da konkretni pokazatelji demantuju ovakve stavove. Ne samo da je otvoren Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej Srbije, nakon čitave decenije koliko su bili nedostupni našoj javnosti i posebno mladima koji su odrastali u tom periodu, obnove pozorište "Bora Stanković" u Vranju, projektovanja Koncertne dvorane, Ministarstvo kulture i Vlada Republike Srbije ozbiljno rade na unapređenju ove društvene oblasti u celini.
Podsećamo da je samo u 2022. godini sredstvima Vlade Republike Srbije započeta potpuna rekonstrukcija i adaptacija multifunkcionalnog kulturnog centra Pirot, nekadašnjeg Doma vojske, za šta je izdvojeno tri miliona evra, a započeti su i radovi na izgradnji potpuno nove scene Narodnog pozorišta Niš i adaptaciji postojeće, za šta je namenjeno milion evra.
Činjenice jasno pokazuju da je samo u poslednje dve godine rekonstruisano ukupno 48 kulturnih centara i domova kulture u Srbiji, kroz program “Gradovi u fokusu” sa 700 miliona dinara, koji je važan deo kulturne politike i koncepta koji je usmeren upravo na stvaranje uslova za nastanak novih mladih umetnika.
Samo u prošloj godini, zahvaljujući takvoj politici, obnovljene su 22 multifunkcionlane ustanove kulture, među kojima rekonstrukcija Kulturnog centra u Smederevskoj Palanci, adaptacija Kulturnog centra u Mionici, rekonstrukcija i adaptacija dela Doma Stake Pejić u Banji Koviljači, obnova Kulturnog centra i Zavičajnog muzeja u Rumi, kao i uspostavljanje male otvorene scene u Pirotu i nabavka digitalnog projektora za bioskop u Doljevcu.
Obezbeđena su sredstva za obnovu Gradskog pozorišta u Bečeju i finansirani su projekti pet biblioteka širom Srbije, među kojima je projekat obnove biblioteke „Diša Antić“ u Vladimircima, kao i rekonstrukcija biblioteke „17.septembar“ u Malom Zvorniku.
Opredeljena su sredstva za sedam projekata muzeja, kojima je obuhvaćena rekonstrukcija Narodnog muzeja u Kikindi, rekonstrukcija i sanacija objekta Dom Slobodište, Spomen kompleks Slobodište u Kruševcu, adaptacija rodne kuće Rada Drainca u Blacu, rekonstrukcija Karađorđevog doma u Rači, a takođe su obezbeđena sredstva za prvu fazu izgradnje nove institucije kulture, Muzeja staklarstva u Paraćinu.
Nasuprot zlonamernim ocenama da ne postoji kulturna politika i koncept, ilustracije radi, podsećamo da se samo kroz programsku aktivnost „Prestonica kulture Srbije“ prvo u Čačku tokom ove godine, a potom u Užicu sledeće godine preko republičkog budžeta dodatno finansiraju programi kulture, novi sadržaji i strategije u kulturi sa 300 miliona dinara za svaki grad, čime je više nego jasna namera Ministarstva da se u značajnoj meri ojačavaju kulturni kapaciteti gradova i opština.
Činjenice pokazuje da je budžet u oblasti kulture u 2023. godini, i pored teških globalnih okolnosti, razvojni. Ono što se prećutkuje je podatak da predviđeni ukupni budžet Ministarstva kulture za 2023. godinu iznosi nešto više od 14 milijardi dinara, a u odnosu na budžet za kulturu za 2022. godinu, veći je za oko 753,7 miliona dinara ili za 5,66 odsto.
Ovim putem naglašavamo i da ovde nisu uključena sredstva preostalih nepovučenih sredstava kredita za obnovu infrastrukture u kulturi, kao ni izdvajanja drugih nivoa vlasti - pokrajinske i lokalnih samouprava. Ovo su samo neki od primera koji pokazuju da se za oblast kulture u Republici Srbiji izdvaja daleko veći iznos od „promila“.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
