Glumački ansambl najstarijeg pozorišta za decu u Beogradu, "Boško Buha", može najzad da se nada stalnoj adresi u kome će raditi. Novi prostor trebalo bi da dobije u obnovljenoj zgradi nekadašnje pošte na Savskom trgu, remek-delu velikog srpskog arhitekte Momira Korunovića.
Kako se najavljuje, jednom od najlepših zdanja predratnog Beograda biće vraćen originalni izgled, sa raskošnom fasadom i u identičnim razmerama koje je imalo sve do 1944. godine. Po završetku rekonstrukcije, Korunovićevo zdanje postaće ne samo prostor za Pozorište "Boško Buha" (koje sada izvodi svoje predstave u Teatru "Vuk"), nego i za interaktivni dečji muzej i biblioteku.
- Sve okolnosti idu nam naruku: centar grada "seli" se na Savu i nove lokacije, pa će tako biti više atraktivnih mesta u gradu. Posle adaptacije, "Buhina" Večernja scena ostaće na Trgu republike, a kompletno dečje pozorište odlazi u Beograd na vodi - objasnio je Igor Bojović, direktor "Buhe" za Večernje novosti i dodao:
- Nadamo se da ćemo u ovaj prostor ući za dve godine i u njemu imati dve scene istog kapaciteta i sa istim brojem sedišta. Samim tim, moći ćemo da ostvarimo "pun" repertoar i duplo veći broj termina, pa i da zovemo u goste druga pozorišta iz zemlje i sveta.
Nakon završetka rekonstrukcije, Korunovićevo zdanje na Savskom trgu postaće novi dom za dečije pozorište "Boško Buha", interaktivni dečiji muzej, kao i biblioteku, dok će se na poslednjem spratu nalaziti restoran i kafić za posetioce, sa otvorenim terasama na delovima ravnog krova.
Istorija zgrade
Zgrada pošte sagrađena je 1929. godine u srpsko-vizantijskom stilu, po nacrtima arhitetkte Momira Korunovića. Ovo zdanje, koje je ponosno isticano na razglednicama starog Beograda, tokom Drugog svetskog rata pretrpelo je velika oštećenja.
Fasada zgrade je kombinacija ponirućih i horizontalnih redova prozora, venaca, zabata, okolusa i medaljona, sa u Beogradu retkom ekspresionističkom plastičnom dekoracijom i dinamičnim izgledom. Arhitekta je pored romantičarskih, ekspresicionistički i motivima secesije, dodao svoj lični pečat u vidu rogljastih zabati na krovu. Radeći na ovoj zgradi, Korunović je napustio akademsku krutost i simetričnost.
Pošta je većinski uništena tokom savezničkog bombardovanja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, a kasnije je rekonstruisana 1947. u socrealističkoj arhitekturi koju je favorizovao novi komunistički režim.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
