JASNA ĐURIČIĆ JE MOJ RODITELJ U GLUMI I GLAVNI UZOR: Opasna i lepa Valjevka Milica Janevski o seriji PAD i dva crna pojasa

Dugo očekivanu seriju "Pad", inspirisanu knjigom "Godina prođe, dan nikad" Žarka Lauševića, reditelja i scenariste Bojana Vuletića možete pratiti svakog vikenda na programu Superstar kanala.

Snimljeno je osam epizoda, a glavna uloga, kao što je poznato, pripala je Milanu Mariću, koji tumači lik glumca Ivana Maslaća. Glumica Anđela Jovanović igra lik Ane, druge Ivanove supruge, dok je uloga prve ljubavi i žene Sanje pripala Milici Janevski. Glumica iz Valjeva priseća se samog snimanja, ali govori i o putu do uspeha, koji joj je bio teži nego njenim kolegama iz Beograda.

Da li će 2023. biti vaša godina?

- Ispada da je tako, jer je prethodna godina bila radna i svi projekti na kojima sam radila polako izlaze pred publiku. Završilo se emitovanje serije "Bunar", a još me čeka film "Usekovanje".

Kako je došlo do saradnje s Bojanom Vuletićem na seriji "Pad"?

- S Bojanom sam želela da radim u na prethodnom projektu, ali se nije desila saradnja. Pozvao me je da mi dodeli ovu ulogu. Privilegija je biti deo jednog ovakvog autorskog tima i veoma značajno za moju karijeru, život i iskustvo.

Da li ste čitali knjigu?

- Ranije. Veoma je potresna knjiga "Godina prođe, dan nikad". Ipak, serija je rađena samo po motivima ovog dela, ali mislim da će publika imati prilike da vidi nešto uzbudljivo i zanimljivo.

Šta vam je bio najveći izazov u ovoj ulozi?

- Uloga je bila teška i inspirativna za rad jer nosi velike emotivne skokove. Sanja je dostojanstvena žena koja je prinuđena da spasava porodicu i preuzme odgovornost za decu. Mislim da je donela jedinu ispravnu odluku. Žene su uvek u funkciji muških likova. Ipak se trudim da u svakoj novoj ulozi da ne budem funkcija, već da ona ima svoje mesto i da bude neodvojivi deo priče.

Kako je bilo raditi s malim dečakom Lukom Šolaćem?

- Lepo smo sarađivali. On je dobro znao šta treba da uradi i kako da se ponaša u kadru i stvarno sam imala utisak da mi je sin (smeh).

Deluje mi da ste na setu svi bili kao porodica. Može li glumac da napravi dobru ulogu kad nema takve uslove na setu?

- Uvek kad biram ulogu, vodim se sadržajem u kome ima šta da kažem i da ponudim. Nikad ne dozvoljavam da mi loše spoljne okolnosti utiču na rad.

Imate dva crna pojasa u džudu i karateu. Da li ćemo vas videti u nekoj takvoj ulozi?

- Bio bi to izazov za mene. O tim stvarima nema puno sadržaja, a za ženu u 21. veku je važno da bude borbeno pismena. Vidimo porast nasilja svuda oko nas, pa bi borenje trebalo uvesti kao deo obrazovnog sistema. Moj otac je trener i drži klub već 40 godina, pa je kod mene to bio prirodni tok stvari pre glume.

Zanimljivo je da vas na glumu nisu primili u Beogradu, već u Novom Sadu. Kako na to gledate danas?

- Zahvalna sam što sam imala prilike da studiram kod Jasne Đuričić kao njena prva klasa. Ne bih to menjala ni za šta na svetu.

Da li je teže vama iz Novog Sada da dođete do uloga u Beogradu?

- Različit je put. Mogu da govorim u svoje ime. Ukoliko imate sadržaj i talenat, naći ćete neki svoj put. Nećete možda dobiti priliku kao beogradski studenti da od starta krenete da radite. Put do uspeha je bio sporiji i zaobilazniji, ali mislim da je na duge staze.

Svakoj glumici je profesorka uzor. Da li je to vama Jasna Đuričić?

- Jasna je nama roditelj u glumi, a to je isto kao kad biste me pitali da li majka i otac utiču na vas. Postoji njen veliki uticaj na svakog studenta. Ona vam ukazuje na ukus i gradi poglede na život. Dete mora da ode iz porodice i mora da napravi svoj put.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: