U pauzama između snimanja četvrte sezone komedije "Radio Mileva" i nastavka serije "U klinču" glumac Nikola Kojo bavi se i poslovima svoje agencije koja promoviše njegove kolege.
Nju je, pre tri godine, pokrenuo sa američkim producentom Džonatanom Inglišom jer nikada nije zaboravio šanse koje je i sam dobijao kao početnik, a zahvaljujući kojima danas uživa status glumačke zvezde.
Kako ste odlučili da štitite prava glumaca?
- Od jedne ideje nastala je agencija Slavik artis koja zastupa više od 300 umetnika, ne samo iz Srbije već iz svih zemalja regiona, Amerike i Italije. Uspeli smo da napravimo komunikaciju između umetnika i producenata, pa su svi shvatili da im je ovako lakše. Time što brinemo za glumce i njihova prava nismo otkrili toplu vodu, ceo svet to radi.
Saradnik vam je Džonatan Ingliš. Šta je on naučio od vas?
- Prvi je primetio da imamo fantastične glumce koje su iznedrile naše sjajne škole. Naši umetnici su šarmantni i opušteni i ne možete da ih sretnete baš svuda. Njegova inicijativa je bila da krenemo u novi biznis nakon što smo se upoznali na snimanju serije "SEAL Team", u kojoj sam igrao, a kasnije smo radili na još jednom američkom filmu. Posle je on došao ovde sa serijom "Predstraža". Naša agencija radi s najmanjim procentom u svetu. Bitno nam je da mladi ljudi dobiju vetar u leđa, a to je neka vrsta amaneta koji sam dobio od pokojnih, starijih kolega, koji su mene pazili kao dete.
Možete li da poredite svoje početke s načinom na koji danas stasavaju mladi glumci?
- Njima je lakše da dođu do posla, jer se mnogo snima. Mediji su dostupniji. S druge strane, sve je drugačije. U poplavi serija njihove sjajne uloge mogu da prođu ispod radara i da ne dobiju šansu. Kad sam bio klinac, bila je jedna televizija i imao sam veću šansu da budem primećen. Imali smo priliku dam ako smo dobri, ostanemo i uspemo. Sada mladi ljudi imaju priliku da rade i žive od svog posla, ali nema više toliko publike za serije ili filmove kao nekad.
U seriji "U klinču" oprobali su se kao glumci i muzičari Vojaž i Nući.
- Talenata ima na sve strane. Vojaž je bez dana škole uspeo da napravi sjajnu ulogu. S malo zanata otišao bi mnogo dalje.
Savetujete li mlađe kolege?
- Više im delim životne savete, nego glumačke. Neprijatno mi je da govorim nekome kako da igra, osim kad režiram. Tad kažem šta mislim.
Upravo ste za "Čudne ljubavi" dobili Srce Sarajeva za najbolju režiju i scenario s Bobanom Jevtićem. Što se više ne rade slične serije?
- Ne bih da uđem u sferu politike. To je prvi srpski božićni serijal i ne razumem potez RTS da ga pusti samo jednom, i to u terminu od 16 sati, a reprizu u četiri nakon ponoći. Nije mi jasno što ga više nisu reprizirali. "Čudne ljubavi" su mini-serija koja nema političku opasnost, a ni društvenu kritiku. Ona promoviše ljubav. Ako je ljubav postala zabranjena, onda je sve otišlo... Žao mi je što publika nije mogla da vidi sjajne uloge koje su ostvarili mladi glumci kao što su Nina Nešković, Jovan Jovanović ili Tamara Aleksić. Ne mogu a da ne pomenem i Anicu Dobru i Vesnu Trivalić.
Imate li problem s ranim ustajanjem zbog snimanja "Radio Mileve"?
- Ne mogu da se naviknem. To je jedna vesela porodična serija koju prate i deca. To je ono što nam fali, kao i komedija generalno. Sjajna je serija "Mama i tata se igraju rata" Gordana Kičića. Takve serije utiču na smirivanje emocija od ludila u kome živimo.
Kurir.rs/ TV ekran/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
