Srpska glumica Branka Veselinović, koja je važila za najstariju dranmsku umetnicu preminula je u 105. godini.
Rođena je septembra 1918. godine u Bečeju kao šesto dete majke Jovanke i oca Aleksandra Ćosića. Od 1936. godine pohađala je školu glume u Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle sjajne godine studija otišla je na praksu u Novi Sad, gde je glumila u tadašnjem Narodnom pozorištu Dunavske banovine (današnje Srpsko narodno pozorište).
Prve profesionalne korake na daskama koje život znače napravila je u predstavi "Karlova tetka”. U Novosadskom pozorištu glumila je do 1940. godine, a potom se preselila u Beograd.
- Moja majka je bila amaterska glumica, baka i prabaka su mi bile učiteljice. Svi su se družili sa ljudima, pisali su stihove, recitovali su... Veliki deo mog života prošao je u Novom Sadu, kod bake i deke koji su bili učitelji. Majka mi je poreklom od sveštenika, njeno prezime bilo je Monašević, od Monaha. Neka staza, ne samo hrišćanstva, već i dobročinstva, hora, pevanja, ljubavi, sve je to obeležilo moje detinjstvo - rekla je Branka u emisiji Balkan Info.
Ubrzo nakon toga udala se za inženjera šumarstva Andonovića, po čijem je prezimenu ostala upamćena kod starijih Beograđana, ali taj brak nije potrajao jer je Brankin suprug, američki državljanin, želeo da se vrati u Ameriku. Ipak, Branka je još jednom zakoračila na scenu, 1948. godine, kada se udala za svog kolegu, glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića, sa kojim je bila u braku skoro sedam decenija. I sama Branka je bila poliglota - govori engleski, ruski, nemački, francuski i mađarski.
- Zahvaljujući Miri Stupici započela sam ljubav sa Mlađom. Pripremali smo predstavu u kojoj smo Mlađa i ja igrali ljubavni par. On je igrao Bepu Ribara, a ja Ursulu Pulentu. Probali smo u dramskoj sali na mestu gde je nekada bila crkva, danas je tu Bajlonijeva pijaca. Na probama Mira Stupica primetila je kako se Mlađa i ja uverljivo grlimo.
Pitala ga je da li ima devojku, on je rekao da nema. Znala je da sam ja bila bez momka. Onda je rekla: “Bilo bi mnogo lepo da vi budete par i privatno, ne samo na sceni”. Tada smo se svi smejali, ali mesec po mesec i mi smo počeli da se volimo, ljubimo, a venčali smo se 1948. u septembru. Ima takvih brakova da su se ljudi zaljubili u pozorištu - otkrila je Branka u jednom intervjuu.
Dece nikada nisu imali, što joj je ostala najveća žal.
- Volela sam da imam decu. Lečila sam se. S Mlađom i sa mnom bilo je sve u redu, a na razvod zbog toga nisam pomišljala. Profesor Tasovac mi je rekao da u drugom braku partneri mogu da dobiju decu, a na tu opasku odgovorila sam: "Mi se volimo." - govorila je Branka za Kurir.
Zajedno sa suprugom Mlađom osnovala je Fond "Branka i Mlađa Veselinović", čiji je rad prvenstveno usmeren na pružanje pomoći deci sa smetnjama u razvoju. Branka je izabrana za doživotnog ambasadora Unicefa, što samo potvrđuje činjenicu da se tokom svog dugog života, pored glume, bavila i humanitarnim radom. I dan-danas se veoma rado odaziva na pozive iz domova za nezbrinutu decu i raznih drugih srodnih institucija, gde izvodi monologe ili recituje, a sve iz velike ljubavi prema ljudima i razumevanja za njihovu patnju.
Kao glumica Branka je ostvarila niz veoma zapaženih uloga, poput uloge Gine u Nušićevoj predstavi "Ožalošćena porodica” za koju je 1964. godine dobila "Sterijinu nagradu”. Iako je igrala i u Ateljeu 212, igrala je najveći broj uloga (preko 40) u njenoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Police njene kuće krase brojni predmeti koji kao uspomene podsećaju na sve ono što je stekla, dobila i zaslužila tokom svog plodnog života - hiljade medalja, priznanja, nagrada, počasnih ključeva Novog Sada, zlatni mikrofoni Radio Beograda, zvanje doživotnog ambasadora UNICEF-a, nagrade za rad u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali i za humanitarni rad posvećen deci.
Neki od ovih predmeta uručeni su kao amanet Udruženju Adligat, koje je 10. septembra 2018. godine, u okviru svog Muzeja knjige i putovanja, izložilo Spomen sobu Branke Veselinović, obeležavajući njen 100. rođendan, u znak zahvalnosti za sve što je radila. u oblasti kulture, umetnosti i humanitarnog rada.
Bila je bliska drugarica sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori, Čkaljom i Mijom Aleksićem. Kada joj je 1964. godine dodeljena Sterijina nagrada, u žiriju je, između ostalih, bio i Meša Selimović.
Zahvaljujući njoj i Mlađi, Nagrada "Branka i Mlađa Veselinović“ se dodeljuje od 2012. godine. Dobitnici ovih nagrada su Nebojša Glogovac, Aleksandra Janković, Vojin Ćetković, Nataša Tapušković, Jelisaveta Sablić i Nenad Jezdić.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
