Na Kolarcu je u utorak veče predstavljena vredna monografija "Sećanja" Vase Čubrilovića, najmlađeg učesnika Sarajevskog atentata. Reč je o jedinstvenom istorijskom dokumentu u kojem čuveni istoričar i akademik prvi put iznosi sećanja na jedan od najvažnijih i najdramatičnijih dana u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji.
Rukopis je, zahvaljujući Srpskoj akademiji nauka, akademiku Vasiliju Krestiću i izdavačkoj kući "Vukotić medija", pred čitaocima, a predstavljanje je otvorio izdavač Manojlo Vukotić, koji je pročitao odlomak iz knjige.
- Jedno do podne, negde polovinom jula 1914, sedeo sam u ćeliji. Iznenada, otvore se vrata, na njima se pojavi moj brat Veljko sa okovima na nogama. Kada me je ugledao, isto u okovima, začuđeno me pogleda i upita: "Otkud ti ovde?" Ja ustao i spremao se da i ja njega upitam otkud, opet, on tu, kad Pfefer mahnu rukom i stražar zatvori vrata. Istražni sudija se uverio po našem ponašanju da smo nezavisno jedan od drugog ušli u zatvor i to mu je bilo dovoljno. Posle pročitane smrtne presude okrenuo se ka meni, sedeli smo postrance i toplo mi se osmehnuo. I ja sam se njemu osmehnuo i klimnuo mu glavom... Još dok smo bili u sudnici, prišao sam svom bratu Veljku, zagrlio ga i poljubio. I on je poljubio mene i pozdravio se rečima: "Zdravo, brate, čuvaj se." Ja njemu to nisam mogao da kažem... Potom su nas stražari odveli u naše ćelije. Više se nismo videli - zapisao je Čubrilović.
Knjiga nije završena i ispisana je mastilom u devet svezaka.
- Čubrilović, koji je preživeo samo zahvaljujući tome što je bio maloletan, iznosi nešto o čemu za života nikad nije progovorio: kako su se zaverenici spremali za ovaj čin, kako je iz sata u sat izgledalo njihovo kretanje na dan ubistva prestolonaslednika Ferdinanda, kako je izgledalo suđenje, a kako robija... Ali i kako je izgledala Srbija njegovog vremena, pa i kako je video rešavanje kosovskog pitanja. Mudri Čubrilović nigde, na primer, ne pominje Mladu Bosnu. Ima Narodna odbrana. Nigde ne vozdiže "nebeske" Srbe, a čuva, od početka do kraja, ideju jugoslovenstva, pred čiji je sami raspad sklopio oči. Dosledno tvrdi da bi svet goreo u požaru Prvog svetskog rata i da nije bilo Sarajevskog atentata. I potvrđuje: Srbija nije odgovorna za početak svetskog rata - rekao je Vukotić.
Na promociju su došli ljudi iz Čubrilovićeve rodne Gradiške, a posebno emotivno o svom profesoru je govorio njegov učenik Vasilije Krestić, kao i Slavenko Terzić, Mira Radojević i Radana Vila Stanišljević.
- Moj profesor nije želeo da piše samo o Sarajevskom atentatu. Ima ovde puno podataka o Gradiški i nekim značajnim ljudima sa Beogradskog univerziteta. Često je u životu bio gladan, a beli hleb držao se u Bosni kao kolač. Memoare nije završio, pa nema priče o Titu - objasnio je Krestić.
Činjenice o porodici Čubrilović
- Veljko, učitelj, završio je na vešalima u 28. godini.
- Vasa je u 17. godini osuđen na 16 godina zatvora, a proveo je godinu i po dana u banjičkom logoru
- Branko je osuđen na 14 godina zatvora
- Vasa i Branko su bili ministri u kraljevskim i komunističkim vladama
- Sestra Staka bila je prva Srpkinja lekar u Bosni
Isto misli i akademik Terzić:
- Knjiga se lako čita. Bio je Jugosloven, ali nije dočekao da vidi njen kraj. Četiri godine je proveo po samicama. Radio je gimnastiku i stalno mu je bio otvoren prozor, i zimi i leti. Išao je sedam koraka od kreveta do vrata. Ko bi zatvorio prozor u zimu 1916. i 1917, taj nije preživeo.
Kurir.rs/ Lj. Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
