JA NE BIH BILA SEKA SABLIĆ DA NEMAM TU KOMIČNOST! Glumica igra VEŠTICU u novoj seriji, a evo šta kaže o narodnim verovanjima

Glumica Jelisaveta Seka Sablić veliko je pojačanje treće sezone serije "Dug moru", koja se snimala, između ostalog, i na Crnogorskom primorju. Nove epizode ovoj sjajnoj komičarki donele su priliku da igra staru štrigu koja će, kako glumica kaže, pokušati da deli pravdu.

Uloga je neobična?

- Nisam očekivala da ću uhvatiti tu emociju i metafiziku koju nosi serija. Štriga znači veštica, dakle, ja sam veštica. Nekada sam čitala knjigu Dubravke Ugrešić u kojoj piše da su stare žene zapravo veštice, u čemu ima mnogo istine, jer se približavaju transcedenciji.

Da li je ona dobra veštica?

- Jeste, jer su sve one dobre. Samo su veštice iz bajki zle. U njoj je cela istorija tog ostrva i ludila naših naroda. Mislim da ona pokušava da spase što se spasti može i da pobedi pravdu.

Publika vas najbolje zna kao komičarku, ali ovo je, čini se, više dramska uloga, baš kao ona u filmu "Igre ispod praga".

- Mnogo sam drama odigrala. Sve moje uloge na pozorišnoj sceni su dramske i bilo ih je sjajnih. I dan-danas igram u komadu "Vrat od stakla" i nju ne dam, držim tu dramu. Ali ja ne bih bila Seka Sablić da nemam tu komičnost. Ipak, mislim da sam bolja dramska umetnica nego što sam komičarka.

Da li ste do sada imali sličnu ulogu ovoj u "Dugu moru"?

- Nisam, i zato sam toliko dirnuta ovim poslom. U moje vreme smo svi bili zaljubljeni u Bergmana i, ako bih s nečim uporedila seriju, to je taj teren. Svi smo to priželjkivali i, kad smo krenuli u ovaj posao, želeli smo da igramo takav tip literature. Mnogo mi je pomogla perika, jer kad sam se videla u ogledalu, shvatila sam da sam stvarno jedna veštica sa onog sveta.

Kako je bilo snimati na moru?

- Divno. Imam na primorju kuću, pa nisam boravila u hotelu. I ovaj posao sam prihvatila rutinski, ali se pretvorio u pravo zadovoljstvo.

Kako se mladi glumci ophode prema vama na setu?

- Ne smeju da pisnu (smeh). Svi su dobri. Glumac je glumac. Ne razlikujem mlađe od starijih. Kad sam bila mlada, starijim kolegama sam govorila "ti". Svi smo bliski. Recimo, kad se upišu na umetničku akademiju u Parizu, studenti se prvo skinu goli da bi se približili i opustili. Tako i sada, mlađe kolege ne primećuju da sam starija, ne oslovljavaju me sa "gospođo Seko". Nema tu malograđanštine.

Da li mladi imaju tremu pred vama?

- Ma kakvi, teraju oni svoje.

Serija, čini se, menja odnos prema moru. Da li je ova uloga promenila vaš pogled na more?

- More je more i ima svoju ogromnu moć. Ne živim tamo, ali sam upoznala tu sredinu.

Da li je to neka vrsta prokletstva?

- Pa nisam baš tolika veštica (smeh).

Kurir.rs/ TV ekran

Bonus video: