LICEMERNO I NEISTINITO! Urednik "Dnevnice" žestoko odgovorio Rambu Amadeusu: Ispoštovali smo sve njegove zahteve i prenemaganja

Vladan Otašević, autor i urednik emisije "Dnevnica" koja se prikazuje na RTC CG, osvrnuo se još jednom da incident koji se dogodio na snimanju ovog projekta sa muzičarem Antonijem Pušićem, poznatijim kao Rambo Amadeus.

"Zbog javnosti i gledalaca emisije koja je već godinama jedna od omiljenih u Crnoj Gori imam obavezu da pojasnim ono o čemu Antonije Pušić maliciozno piše u svom saopštenju. Kao prvo jako sam razočaran njegovom izjavom. Iskreno sam očekivao da će se izviniti, pokajati i time pokazati da je makar nešto ostalo od “svjetskog mega cara”. Ovako, odlučio je da se proba “izvaditi” brigom o porodici kojoj pomaže. Licemjerno! On se navodno zabrinuo da će ta porodica biti stigmatizovana, a to njemu “nije cool” i ne odgovara njegovom senzibilitetu i sl. I to kao nije znao. Ponavljam, licemjerno! I neistinito. Gospodin Pušić je jedini akter za ovih osam godina koji je sa nama išao na pripremu emisije.

Prvi put smo se sreli u prostorijama Vodovoda i kanalizacije Herceg Novi gdje smo mu saopštili sve detalje pripremajući se za snimanje. Ispoštovali sve njegove zahtjeve i prenemaganja o kojima ne mogu da pričam jer, kao što sam mu i sjutradan u telefonskom razgovoru rekao, moram da štitim i njega od njega. Kad malo razmislim on je jako srećan čovjek jer sa ove strane nema ljude koji su skloni intrigama, tračevima i sl., i koji bi zloupotrijebili bilo što kroz emisiju.

Ne mora da brine. Ali razumijemo njegovu brigu. Da se vratim na istoriju naše emisije. Za sedam i po godina koliko postojimo nijesmo mogli pročitati i uvidjeti ništa osim hvalospjeva emisiji koja je generisala pomoć od preko milion eura ugroženim porodicama. I onda se dogodi Rambo. I Amadeus. I veli to ne valja. Ali valja štipkati i pipkati djevojke!? Za ovih nepunih osam sezona nijedna porodica kojoj smo pomagali nije se požalila na stigmu, niti da su imali bilo kakav problem nakon emisije.

Naprotiv. Nijedan akter nije zažalio što je učestvovao. Gospodin Pušić je jedini. Ali zanimljivo, zažalio je tek nakon nekoliko dana, a na kraju snimanja je izjavio da mu je bilo jako zabavno i da je uživao i zahvalio se što je bio dio ove priče. Njegovu taktiku da sa svoga postupka pažnju prebaci na navodnu brigu o porodici je srušila upravo gospođa kojoj se pomagalo rekavši mu da je Dnevnica nešto najbolje što se ikad pojavilo na televiziji u Crnoj Gori.

Slično misle na hiljade drugih ljudi. Pa istraživanje javnog mnjenja urađeno prije par godina je pokazalo da je prema ocjeni građana Dnevnica na trećem mjestu najznačajnijih subjekata za doprinos opštem dobru u Crnoj Gori. Ispred nje je samo Crveni krst i sami građani.

Mi smo imali ideju kako da napravimo kvalitetnu, gledanu i korisnu emisiju. I napravili smo. Sličnih formata u regionu i svijetu ima puno, ali ovaj je jedinstven. I tvrdim da je najbolji. Na najsuptilniji način tretira sve ranjive kategorije društva koje u njoj učestvuju. A siromaštvo nije sramota, već prolazno stanje. Siromaštvo je ono što čovjek nosi u duši, a ne u novčaniku. To što Antonije misli da je priča o porodici koja teško živi stigma, govori o dubljem sociološkom problemu i percepciji pojedinih ljudi da je biti siromašan sramota. Nije! Sramota je ne pomoći.

A mi ne pomažemo samo kroz emisiju već i na druge načine, ali o tome ćemo drugom prilikom. Skoro svakodnevno, na svim medijima u Crnoj Gori i regionu imamo priče o porodicama ili pojedincima koji teško žive, emisije i ljude koji pomažu istima i niko ih ne naziva lažnim moralistima kao što je gospodin Pušić ocijenio našu koleginicu i emisiju.

Na bilbordima su slike djece kojima se pomaže sms porukama, na internetu takođe, svakodnevno vidimo video zapise, fotografije i komentare o brojnim porodicama kojima je pomoć potrebna. I nikome ne smeta. Fakat je da onaj ko pomaže želi da zna kome je ta pomoć upućena. A mi kao produkcija imamo obavezu da transparentno prikažemo gdje je završio svaki cent doniran u emisiji.

Tako je bilo i biće, jer drugačije ne želimo. I još jedno pitanje. Da li će ikada iko saznati za nečiji problem, za teške uslove života, ponekad na ivici fizičke egzistencije, ukoliko nema medija da to prikažu? Kad će se iko sjetiti da nekome pomogne, koliko puta će isti ovi koji izražavaju „zabrinutost“ proći pored nekoga ko nema čak ni obrok i samo nastaviti ne osvrćući se. A nakon toga držati lekcije o moralu na mrežama. Da li znate da je porodica kojoj se pomagalo u Herceg Novom godinama na ivici? Skoro je potpuno socijalno isključena. Samo humani pojedinci ponekad obrate pažnju na njih. Da li znate da im je ugrožen život? I da li znate da i oni i mnogi drugi insistiraju da o tome javno progovore?

Vjerujem da rijetko ko to zna. I vjerovatno ne bi ni saznao, da nije ove emisije i novinara koji žele da se bave tim problemima. I još nešto. Odlazak kod porodice nije samo priča o njima već i priča o poznanastvu i mogućem prijateljstvu neke javne ličnosti sa onim ljudima koji najčešće žive na gradskim i društvenim marginama, zaboravljeni i u problemu. Koliko je bitno da se pomogne toj porodici isto je važno da im se taj jedan dan života uveseli poznanstvom sa nekim koga vole, poštuju, ali znaju samo sa TV-a ili web-a. To je takođe nezanemarljiv dio ove priče. Možda nekome to nije bitno, ali ima ljudi kojima to jako znači.

A sve one koji iz ko zna kojih razloga loše govore o emisiji pozivam da je prvo pogledaju. I ova epizoda sa Antonijem Pušićem je lijepa, emotivna, zabavna, poučna... Nema razloga da se ne emituje. To što je Antonije u jednom dijelu svoje ličnosti pokazao da je Rambo, ne znači da ne treba da vidimo i onaj dio gdje je Amadeus. I ono što je najbitnije. Svima koji su zlonamjerni emisija će mnogo toga objasniti", napisao je Vladan Otašević, autor i urednik emisije.

Da podsetimo, Rambo Amadeus se oglasio na svom Fejsbuk profilu nakon što ga je producentkinja optužila za seksualno uznemiravanje.

- Povodom nesretnog, nemilog i neprijatnog događaja u finalu snimanja epizode serijala “Dnevnica” , kao i medijske halabuke koja ga prati želim da se oglasim i objasnim svoje sasvim nedolično ponašanje prema novinarki Lejli Kašić.

Doduše, bilo bi mnogo lakše kad bi bilo izneseno šta mi se to konkretno zamera, jer je u našoj komunikaciji čitavog dana bila gomila nesporazuma i neslaganja. Ovako Izgleda kao neka njena medijska taktika ali neka, evo pokušaću sam da taksativno nabrojim i priznam sva moja nedela. Moliću dotičnu gospođicu da me dopuni ako sam nešto od nedela zaboravio.

Čitav dan sam bio nadrndan i sarkastičan zbog činjenice da sam tako brzopleto upao u nešto što nikakve veze nema sa mojim senzibilitetom i uverenjima.

Pre svega zbog mog protivljenja da snimamo javno porodicu kojoj se pomaže i time je stigmatizujemo u javnosti. To mi je delovalo užasno surovo, nisam mogao da pojmim da je to nekome “cool” i da misli da time čini dobro delo. Emisije sam čekirao površno, nisam ni primetio da se porodica kojoj se pomaže izlaže medijima. Protivio sam se glasno pred snimateljskom ekipom, ali pošto se čitava lokalna zajednica već radovala da učestvujem u toj dobrotvornoj akciji stavljen sam pred svršen čin.

Nije mi preostalo drugo ne go da pizdim. Na primer zbog producentkinjinog permanentog ispravljanja svake moje rečenice u vezi bilo čega. To je trebalo izdržati.

Zatim zbog bestidnog koketiranja, prenemaganja, koje mi je išlo na živce čitav dan.

Zbog lažnog moralisanja i insistranja na tome kako je taj rad ne znam koliko human, a zapravo se socijalno ugroženi izlažu medijima zarad njene lične promocije.

Zbog činjenice da je generalni sponzor emisije firma koja ima kladionice , a znamo da je to trenutno najveći problem i najbrži put ka siromaštvu protiv kog se ovaj serijal kao bori.

Ali da podsetim, optužen sam, i javno osuđen zbog seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja.

Evo da preciziram.

Dotičnu gospođicu sam - dok smo se približavali kući socijalno ugrožene porodice, savim neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo, pojma nemam sad. To nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane. Hteo sam da joj nekako dojavim da nemam više što, da me je saterala u ponižavajući položaj. Nekakav zadnji pokušaj da odustane od grubog upada u intimu jedne porodice. Nesretno artikulisan kvazi-drugarski alarm. Seksističan možda, seksualan ne.

Nije to niko video, nije se ni ona bunila, mogao bih da negiram, ali mrzi me da foliram. Nisam taj lik.

Dakle pljesnuo sam, pipinuo ili štipnuo (stvar forenzičke interpretacije) u trajanju od jedne sekunde. Verujem da postoje satelitski snimci koji to mogu da potvrde, danas se i onako snima svaki pedalj planete.

Nešto kasnije, tokom snimanja, u stančiću ugrožene porodice, dok ja lično nisam uspevao da kontrolišem svoje ogromno uznemirenje, gde sam psovao pred kamerom i društvo i državu zbog činjenice da moramo da prosimo da bi nekim ljudima omogućili da plate dugove i napune frižider, dotična je prikazala punu prisebnost i hladnokrvnost.

Nakon snimanja, na samom rastanku, krenula je da demonstrira nekakvu pozorišnu ljutnju i tražila da se izvinem.

Nakon što nije dobila zadovoljavajuće izvinjenje, krenula je u histerični napad, toliko jak da sam joj rekao da je ludača i da treba da se leči. To zaista iskreno mislim i sad. Baš kao što jednako mislim da je čitava medijska scena bolesna, bez skrupula, u kojoj se u odsustvu jasnih etičkih načela prihvata cancel kultura - kultura srednjevekovnog lova na veštice samo u eri mobilnih telefona.

Naravno želim tu da naglasim da je meni svaki oblik nasilja prema prema bilo kome, a naročito prema deci i ženama neprihvatljiv i gnusan. Ali ovde zaista ne osećam da sam bio nasilan nego da sam branio sopstveni integritet. Muškarac na njenom mjestu bi prošao gore.

Znam da će me sada medijski sahraniti što nisam prihvatio dominantno društveno licemerstvo i javno se izvinio. Ne mogu. Ogavno mi je da se izvinjavam osobi za koju mislim da je manipulativna, devijantna i zla. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i dodirnuo nešto što se ne dodiruje bez dozvole. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i drao se. Nije bilo u redu. Mea maxima culpa. Izvinjavam se svima onima koji su od mene očekivali kvalitetetnije ponašanje pod pritiskom. Nadam se da je ova naizgled tehnikalija u izvinjavanju jasna.

Napominjem jer se time manipuliše, da sam organizaciju Unicef sam odmah sledeće jutro, blagovremeno i samoinicijativno, usmeno i pismeno obavestio da zamrzavamo naš aranžman dok se slučaj ne rasvetli. Oni su odreagovali tačno onako kao što valjda moraju.

Debilna cancel kultura koja pojačava današnju psihologiju stada neće me naterati da se sada plašim od propasti mog ugleda. Boli me patka za javni ugled u kom je javna sfera potpuno degradirana.

Krenuli ste haiku, izvolte. Mogu da se izvinem mladoj novinarki, iskreno i duboko, ali samo uz opasku da verujem da ima dijagnozu i da po mom laičkom mišljenju treba da se leči. Možda i ja treba da se lečim, ko to zna, nije isključeno. Ako sam uradio nešto protivzakonito, platiću globu, ili idem u zatvor, ako ne budem imao dovoljno para. Sudeći prema teškim kriminalcima koji kod nas žive po gajbama s nanogicom, a provode se po mondenskim izletištima vikendom, za vatanje za dupe u trajanju od jedne sekunde ne verujem da mogu da prođem gore od toga.

Jedino nad čim trenutno imam moć je da ne dozvolim emitovanje delova emisije u kojima sam ja. A ono što ste snimali tajno kačite po društvenim mrežama. Čim odrobijam svoje , počinje škola jedrenja - zaključio je on.

(Kurir.rs/Blic)

Bonus video: