Glumca s fudbalskim nadimkom Pele, Dragana Petrovića, publika poznaje po mnogim sjajnim filmskim i pozorišnim ulogama, ali i po tome što je, kao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na put izveo vrsne mlađe kolege, od Petra Benčine, preko Jovane Stojiljković i Marka Grabeža, do Nine Janković i Miloša Bikovića.
Mada prva asocijacija na njega nije sigurno to da je komičar, pred njim je novi izazov jer će biti u žiriju Dana komedije, koji počinju sledeće nedelje u Jagodini.
- Glumci vole Dane komedije i svi s radošću dolaze na ovaj festival. Igrao sam tu nekoliko puta i Jagodina ima sjajnu publiku. Selektor festivala Nebojša Bradić potrudio se da pronađe komedije u ovom vremenu u kojem nije lako stvarati takav žanr. Zahtevan je, ali ga publika voli. Moj je utisak da komedija ima manje nego ranijih godina. Pritom mislim na dobru, ozbiljnu pozorišnu komediju, ne na komercijalne predstave. Nemam ništa ni protiv njih, ali fale nam dobri tekstovi - počinje Pele.
Da li je nezahvalno ocenjivati kolege?
- Nije. Nema potrebe da demistifikujemo taj posao. Mnogo godina sam na sceni i okrenut prema publici, pa poznajem kako stvari funkcionišu. Nije to atomska fizika, gledate predstavu i osluškujete publiku. A komedija mora da bude duhovita, da nas iznenadi i da stvori efekat prevarenog očekivanja.
Kakve komedije volite?
- Najviše one vickaste i kad imaju neki keč, da ne padam sa stolice posle svakog pančlajna, ali i da malo razmišljam.
Da li je teže igrati komediju od drame?
- Mnogo je delikatnije, jer u komediji morate da imate ukusa i mere da ne biste preterali.
Ko su vam omiljeni komičari?
- Voleo sam da gledam Miju Aleksića, Čkalju, Pavla Vuisića, Zorana Radmilovića... Celu plejadu iz Ateljea 212, Butkovića i Taška Načića. Naravno, tu je i Gidra Bojanić. Imamo mnogo glumaca koje ljudi nisu zapamtili po komediji, a bili su veoma duhoviti.
Ni na pomen vašeg imena mnogima nije prva asocijacija komedija...
- Nije, a ja volim komediju. Imam tri Ćurana iz Jagodine. Svaki mi je drag podjednako. Prvi je bio za "Život u tesnim cipelama", potom za "Rođendan gospodina Nušića" i za "Hipnozu jedne ljubavi". Sve su to bile predstave Zvezdara teatra.
Spremate li nešto novo u pozorištu?
- Ne. Nadam se da ćemo konačno raditi nastavak kultne predstave koju sam igrao s Bodom Ninkovićem.
Primate i poslednju klasu na Fakultetu dramskih umetnosti, pa idete u penziju?
- Primam novu klasu, pa se nadam da ću u penziju. Ipak, koncentrisan sam samo na to da preživim. Sve ostalo neka ide po redu.
Da li ste zadovoljni kako ide vašoj Lenki kao glumici?
- To je njena stvar i imam zabranu da govorim o njoj. Nije to loše. Napravila je pošten izbor kako da ide kroz ovaj posao. Neće joj biti lako.
Hoćemo li vas gledati u nekoj seriji?
- Ništa vredno nisam radio u ovoj hiperprodukciji.
Miki Manojlović kaže da je u karijeri imao i blamantnih uloga. Imate li ih i vi?
- Ne. Miki priča iz pozicije čoveka koji je kritičan prema svom radu. To je njegov doživljaj, drugi ne misle tako. I ja sam veoma samokritičan, ali znam da ono što ja vidim kao grešku niko drugi ne vidi isto.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
