Glumica Sonja Kolačarić novu ulogu je ostvarila u "Ustima punim zemlje" Puriše Đorđevića, rađenim po istoimenom romanu Branimira Šćepanovića, filmu koji je zatvorio 51. Fest i osvojio nagradu "Milutin Čolić".
Nesvakidašnje ostvarenje nastalo je uz podršku "Apolon produkcije", a počinje i završava se upečatljivim kadrovima, rediteljevim likom i rečima, a u međuvremenu, između ostalog, pratimo glavnog junaka Marka (igra ga Radivoje Raša Bukvić), razapetog između bega od linča i gomile i potrage za najboljim, najvažnijim delom sebe. Sonja igra medicinsku sestru koja će Marku saopštiti da mu je ostalo tek još koji mesec života.
- Fest volim i pratim od studentskih dana. Nemamo u zemlji veći filmski festival, pa kad sam u Beogradu, volim da dobijem propusnicu i pogledam dobar deo programa. Naša priča govori o čoveku koji je smrtno bolestan - otkriva na početku razgovora za TV ekran Sonja Kolačarić.
Kako ste dobili poziv za ovu neobičnu ulogu?
- Mene je izabrao Ljubiša Ristić. Nekako sam se obradovala kad sa čula ko će to da režira, jer je Puriša imao gotovo sto godina, a i roman je naš klasik. Otišla sam na sastanak s njima, popili smo kafu i lako se dogovorili o saradnji. Moje uloge nema u romanu i neka je kreacija reditelja. Imao je potrebu da kroz nju kažemo nešto što je važno. Film je veoma depresivan i govori o teškim temama, a moja uloga je neki svetli i pozitivni deo ove priče.
Ponovo vam je partner kolega s klase Raša Bukvić?
- Raša i ja smo vrlo dragi i bliski prijatelji, a naš drugarski odnos nije prestao na fakultetu, već se nastavio svih ovih godina, na moju veliku radost. Sličan odnos sam sačuvala i sa ostalim glumcima sa svoje klase. Sa svima njima uvek je lepo sresti se, i privatno i profesionalno. Raša je neko sigurno mesto i ostrvo, a klasići su moja velika porodica.
Mlađa publika vas je upoznala kroz serije?
- Već godinu dana nisam ništa snimala. Volim kameru i moj prvi profesionalni angažman bio je na filmu. Prvo sam krenula da snimam, pa su tek onda došle pozorišne uloge. Pozorište mora da bude baza. Ne može neko s filma da dobro odigra pozorišnu ulogu. Nemam ništa protiv hiperprodukcije, svaki izazov je dragocen.
Gledali smo vas u seriji "Močvara", a vi ste od mnogih morali da krijete da ste ubica?
- Nisam to želela da krijem. Brzo je publici postalo jasno da je ona mogući antagonista. Nije to Milena Marković tako ni napisala, a reditelj Oleg Novković se nije trudio to da sakrije. Mislim da bih tako sebi nesvesno postavila neku barijeru, što bi dovelo da neke moje neiskrenosti u glumi. Igrala sam je najiskrenije, a veći izazov je bio što je ona marginalna ličnost.
Napravili ste izlet i u pisanje?
- Napravila sam izlet u producentske i scenarističke vode. Upali smo malo u finansijske probleme kao nezavisna produkcija, ali do kraja godine nastavljamo sa snimanjem kratkog filma "Lapsus kalami". Imam fantastičnu glumačku podelu - Rašu Vujovića, Dragana Mićanovića, Igora Đorđevića, Nenada Stojmenovića i Jovanu Stojiljković. To je moja beba kao pisca. Igraću malu ulogu.
Šta je bila inspiracija?
- Volim da pišem. Imam napisan scenario za igrani film. Desio se splet okolnosti. Za projekat smo dobili podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture. Dar za umetnost nikad nije samo jedan. Logično mi je da glumci pišu i režiraju, a da muzičari glume. Stvaram sve ovo iz čiste ljubavi.
Kurir.rs/ TV ekran
NE PROPUSTITE
Bonus video:
