Uz ime Nikole Kusovca i dalje se po pravilu dopisuje - kustos Narodnog muzeja u Beogradu, iako posle višedecenijskog angažmana više ne obavlja to zaduženje.
Spada u najznačajnije srpske likovne kritičare, autor je više od 2.000 radova, desetina monografija o srpskim slikarima, dobitnik ordenja, više od 150 nagrada, povelja, plaketa, priznanja.
Tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata radio je na spasavanju srpskog kulturnog nasleđa i blaga i njegovom prebacivanju u Srbiju.
Jedan je od počasnih članova osnivača Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat", gde se ujedno nalazi i njegov legat, u kome je i stručni savetnik za zbirku umetničkih dela Udruženja.
Upravo je Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i muzejski savetnik u penziji gost jutarnjeg programa Kurir televizije, a pričao je o umetnosti.
Kusovac je prvo opisao kako je shvatio poziciju koju je imao, ali i najveću nagradu koju za života pamti:
- Kada sam postao kustos Narodnog muzeja, ja sam to shvatio doslovce. Moraš biti na usluzi svome narodu. Niko nikada nije vraćen iz Narodnog muzeja, a da mu nisam izašao u susret ili razgovarao sa njim. Osamdesetih godina sam dobio najveću nagradu, a to je jedna koverta, koju je ispisao skoro pa pismen čovek, i pisalo je 'glavni kustos Srbija". Poštar je identifikovao i napisao je N. Kusovac. Bio sam okrenut prema rodu.
Potom je rekao da Srbija ima bolju umetnost nego što zaslužuje, te je rekao da novokomponovani umetnici idu pogrešnim putem:
- Ima puno značajnih dela. Imamo umetnost bolju nego što zaslužujemo, a da to ni ne znamo. Gledam umetnike koji danas izlaze, a svi idu nekim krivim putem. Stalno gledaju prema Zapadu, Evropi, umesto da traže suštinu, odnosno ono što je njihovo. Smatram da smo mi, šezdesetih godina, imali umetnike koji su prevazišli sve što se u svetu radilo. Zato volim svoje pretke. Oni su ranih pedesetih otkrili da nije suština u tome da nešto preuzmeš iz sveta, to se lako uradi.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
