Prvog dana leta - 21. juna, po drugi put će biti uručena prestižna nagrada "Vladan Desnica", koju će devet pisaca dodeliti najboljem među kolegama. Priznanje će, kao i prošle godine, kada je pripalo književniku Dejanu Aleksiću, biti uručeno na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu.
O specifičnosti i nastanku ove nagrade u intervjuu za Kurir govori upravnik Narodne biblioteke Srbije, književnik Vladimir Pištalo, koji je nedavno za svoje stvaralaštvo ovenčan priznanjem Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske.
Prošle godine prvi put je uručena nagrada "Vladan Desnica". Šta je bila inicijalna ideja prilikom ustanovljivanja priznanja?
- Uvek mi je izgledalo da bi na književnim večerima u doba komunizma došao jedan pisac i dva kršna kritičara, koja su predstavljala element društvene kontrole. Cela situacija izgleda bi kao da su ga uhapsili, a on sedi i govori u ime društvene zajednice. Hajde da se okanemo malo te zajednice i neka svako govori o svom poslu. Iz tog razloga sam hteo da ovu nagradu dodeljuju pisci svojim kolegama.
S druge strane, Narodna biblioteka je imala tradiciju dodeljivanja nagrada, čiji se smisao menjao tokom godina. Čini mi se da je to u jednom trenutku prestalo i palo mi je na pamet da bi bilo veoma dobro da najvažnija institucija u zemlji dodeljuje neku nagradu.
Nagrada iznosi 12.000 evra i drago mi je zbog toga, jer su pisci među najmanje plaćenim umetnicima, a jedini način da se plate je književna nagrada. U Srbiji od jedne ovakve nagrade možete da živite godinu dana.
Koliko ovakav format priznanja doprinosi razvoju naše kulture?
- Sigurno da donosi dobro, a to opet zavisi od doslednosti nagrade. Nedavno sam dobio priznanje "Bora Stanković" u Vranju, čiji je prvi laureat bio Milorad Pavić. Prolazeći spisak dobitnika, uvideo sam da su to velika imena, i to je zapravo mera. Kad prođu godine, videćemo da li su ta imena ostavila traga u našoj književnosti ili su zalutala. Još uvek nismo tu, treba da prođe nekoliko decenija.
Nedavno ste dobili nagradu Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske. Brojite li priznanja koja ste dobili za sve godine rada i šta ona predstavljaju za vas?
- Kad ste mlad pisac, vama užasno znače priznanja ili ako novine objave tekst ili knjigu. Jedan deo toga je sujeta mladog čoveka, a drugi je anticipacija, jer se ono što je bila maštarija realizuje. Svako priznanje koje dobijem mi znači i važno je, ali taj samopotvrđujući element koji donose rane nagrade je drugačiji. E sad, da li brojim nagrade, ne znam.
Na dodeli nagrade "Bora Stanković" pročitali su spisak priznanja koja sam osvojio za svoj rad, a ja sam se, moram priznati, našao u čudu. Mislio sam da se radi o nekom drugom (smeh). Razmišljanje o nagradama kao vrhuncu je okrenutost prošlosti. Lepo je dobijati nagrade, ali čovek treba da bude okrenut prema budućnosti.
Kako biste ocenili stanje u našoj kulturi?
- U izvesnom smislu je gore nego onda kad sam krenuo da pišem, jer su se tada plaćali tekstovi koji izađu u novinama i znali ste tačno gde kao mladi pisac možete da objavljujete. Struktura književnog života za mladog pisca je bila bolja i imalo je više novca u svemu tome.
Više ne znam kako da nazovem ovo vreme, ranije je bila tranzicija, a sada je to stvarno stanje stvari. Drugačija je usmerenost, koja se bazira na ekonomskim interesima. Ljudi manje čitaju zbog elektronskih stvari i digitalizacije. Međutim, čini mi se da je stanje kulture u našoj zemlji relativno dobro, čak neočekivano dobro, s obzirom na ukupnu situaciju u kojoj se radi.
Kakav savet imate za mlade pisce?
- Pokušajte da opišete svoj život, ne onako kako bi trebalo, već onako kako osećate iznutra.
(Kurir.rs / A.S.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
