Komemoracija akademiku i piscu Dragoslavu Mihailoviću održana je danas u Srpksoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, u kojoj je proveo 42 godine života.
Mihailović je preminuo 12. marta u u 93. godini u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.
Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja. Njegov književni opus obuhvata pripovetke, romane i drame. Dela su mu prevođena na više stranih jezika. Studirao je Filozofski fakultet u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.
Iza sebe je ostavio sina, slikara Branislava Mihajlovića i ćerku, glumicu, Milicu Mihajlović.
Komemoraciji su pored porodice i prijatelja preminulog književnika prisustvovali i Milan Caci Mihailović, Goran Petrović i drugi.
O liku i delu Mihailovića govorili su: akademik Dušan Kovačević, dopisni član SANU Jovan Delić i prof. dr Mihajlo Pantić (profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu).
- Dragoslav Mihajlović se pojavio na velikoj sceni srpske književnosti krajem 60-ih godina prošloga veka, u društvu nove generacije pisaca, predvođenih Danilom Kišem. Od prve pojave, pa tokom celog života, insistirao je na prefiksu srpski, kao književnom i životnom opredeljenju. Nebrojeno puta se zalgao da se oslovodimo inercije očuvanja zajedničkog jezika, koji je nestao u ratovima - rekao je Kovačević pa nastavio:
- Od prvih priča, knjige "Frede laku noć", "Kad su cvetale tikve", pa do poslednjih stranica rukopisa koji nije priveo kraju, pisao jednostavnim, razumljivim, što bi se reklo narodnim jezikom. Njegovi junaci govore kao mi, žive živote slične našim kućama. Zajednički imenitelj skoro svih knjiga Dragoslava Mihailovića je ljubav i razumevanje za nesrećno biće, zvano čovek.
Ako postoji neki drugi sve, Sabirni centar, Dragoslav šeta u nekom parku u pratnji njeovih prijatelja, predvođenih Kalinom, iz njegove priče o detinjstvu. Veći deo života je pisao i borio se za pravdu osuđenika i stradalih ili preživelih sa mermernog ostrva.
Kovačević se prisetio i jednog putovanja, kada je zajedno sa svojim kolegama učestvovao na šahovskom turniru, gde su dobili epitet "srpske vlade u izgananstvu.
- 1981. godine vozio sam Dragoslava i Mihiza u Merano, grad na granici Italije i Švajcarske, na šahovski meč i politički dvoboj. Tamo su doputovali i Dobrica Ćosić i Matija Bećković. Kada nas je u jednom restoranu video režiser Rajko Grlić, koji je za zagrebačku televiziju snimao dokumentarni film o šahovskom dvoboju, pitao nas je: "Da li je ovo možda nova srpska vlada u izgannstvu". Dok sam vozio i slušao prijatelje o detinjstvu i mladim godinama, kasnije ću neke od tih priča pročitati i u njihovim pričama, prisećajući se tog puta. Dragoslav je pričao o svojoj porodici i nevoljama koje su imali.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
