Glumicu Oliveru Marković publika će zauvek pamtiti po velikim ulogama, kojima je ostavila neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji. Dramska umetnica bila je u braku sa kolegom Radetom Markovićem, a malo ko zna da ih je spojila jedna velika tragedija, kao i da je, nakon braka sa Radetom, imala drugi, duži, sa Dušanom Bulajićem pored koga je ostala do kraja života.
Bogata karijera
Pored pozorišta i filma, bavila se i pevanjem. Igrala je u svim žanrovima, a odmah nakon zavrpenih studija postala je član Beogradskog dramskog pozorišta, u kome je ostala do 1965. godine, kada je prešla u Narodno, u kojem je igrala sve do 1991. godine.
Kada se 1957. godine proneo glas da će u crnom kombinezonu zaigrati na sceni BDP u "Mački" digla se velika prašina u društvu, a našla se na meti kritika, te je drama posle prve probe jedva prikazana pred publikom.
Publika je pamti iz "Pigamaliona", ali i po ulozi Živke u Nušićevoj "Gospođi ministarki", a igrala je i "Koštanu". Kada je oživela lik ledi Magbet u filmu "Sibirska ledi Magbet" privukla je pažnju ljudi iz Holivuda, te je dobila i ponudu da svoju karijeru nastavi da gradi preko okeana. Međutim, svetska slava je nije naročito zanimala, imala je život i karijeru kojom je bila zadovoljna.
O njenoj posvećenosti i "životu u pozorištu i za pozorište" govori i priča da ju je čuveni reditelj Paolo Mađeli "zatvorio" u Narodnom pozorištu pola godine, dok su pripremali čuveni Goldonijev komad "Ribarske svađe".
Velika ljubav
Prvu veliku ljubav svog života Olivera Marković je kao tinejdžerka upoznala u ratom zahvaćenom Beogradu 1944. kada se na Kolarčevom univerzitetu okupila kreativna omladina sa željom da stvara pozorišne predstave. Jednog dana je na audiciju došao Rade Marković koji je, prema sopstevnom svedočenju, loše odigrao deo iz Nušićevog "Sumnjivog lica", ali je ipak bio primljen.
Dok su se te godine sastajali u holu petosobnog stana na Terazijama broj 12, priključio im se i počeo da ih podučava jevrejski reditelj drame i opere, Erih Helc. Planirali su da spreme nekoliko predstava koje će odigrati nakon oslobođenja, ali kako je tada počelo američko bombardovanje Beograda, a Kolarac bio u centru dešavanja, dogovorili su se da probe nastave u vili Pere Radovanovića na Pašinom brdu i zakazali prvi termin narednog dana u 9 sati ujutru.
Tog kobnog dana su stigli na vreme svi osim već zaljubljenog para. Sudbina je odredila da se Rade i Olivera veče pre toga dogovore da se nađu na Južnom bulevaru rano ujutru, a potom zajedno upute na zakazano mesto. Rade je stigao prvi u trenutku kada su se nad Beogradom oglasile sirene i počelo žestoko bombardovanje.
Dugo je čekao Oliveru koja se na sreću nije pojavila na tom susretu, a potom je tužan sam krenuo na probu. Stigavši do vile, zatekao je stravičan prizor. Mesto gde je trebalo da počne da se rađa pozorišna umetnost bilo je sravljeno sa zemljom, a tog dana je poginulo svih 40 umetnika koji su došli na vreme.
Mada se od ovog stravičnog događaja nikada nisu potpuno oporavili, apsolventkinja istorije umetnosti Olivera Đorđević ubrzo je postala gospođa Marković. Udala se za nesuđenog studenta tehnike, Radeta Markovića i njen život je potpuno promenjen. 24. avgusta 1946. godine dobili su sina, Gorana Markovića.
Udruženim snagama podigli BDP
Nakon oslobođenja, preživeo deo ove amaterske družine osnovao je Beogradsko dramsko pozorište, a Rade i Olivera su pedesetih godina prošlog veka ne samo važili za najlepši par teatra na Crvenom krstu u Beogradu, već se o njima govorilo i kao o umetnicima koji su našoj publici doneli jedan potpuno novi scenski izražaj koji je širom otvorio vrata našeg savremenog pozorišnog stvaralaštva.
Umetnički par Marković kod nas je doživeo slavu o kojoj malo ko može i da sanja, ali kako su bili nepripremljeni za novi talas novinarskog svetskog trenda, čiju su trač rubriku naši novinari oberučke prihvatili, a oni bili u žiži javnosti, legendarni glumački par se tiho, bez očiju javnosti, nakon sedamnaest godina braka - rastao.
Razvod i novi brak
Nakon razvoda, glumica koja gotovo da nije imala vremena ni za šta osim posla, veoma brzo se upustila u vezu sa kolegom Dušanom Bulajićem, ne sanjajući da će se ova ljubav pretočiti u novi brak koji će protkan nežnim emocijama trajati više od trideset godina.
Dok je sa Radetom bila večiti partner na sceni i vodila buran javni život, sa Dušanom, koji je takođe bio proslavljeni dramski umetnik, postala je večni partner van nje. Razmišljajući o svom emotivnom životu, Olivera je često u šali znala da kaže da joj se čini da se udala čim se rodila i da se zapravo ne seća perioda svog života u kome nije bila u braku.
Dušan je bio veliki umetnik, ali nije voleo slavu. Njih dvoje su decenije proveli zajedno kao članovi Narodnog pozorišta u Beogradu, a kako su svoj privatan život ona i Dušan držali daleko od trač rubrika, veliki deo javnosti ne samo da nije ni znao da je u novom braku, već su je do kraja života mnogi vezivali za barda našeg teatra, Radeta Markovića.
Tajna
Olivera je umrla u 86. godini života 2011. godine, da bi 1. oktobra iste godine bio održan održan program posvećen Oliveri Marković, a na samom kraju programa, njen sin Goran Marković, predao je kustosu Muzeja Narodnog pozorišta nekoliko ličnih stvari koje su pripadale pokojnoj Oliveri.
Među stvarima su bile naizgled obični predmeti – kutija za nakit, vizit-karta, veštačke trepavice… ipak, jedna je naročito privukla pažnju – umrlica Žanke Stokić.
Goran Marković je tom prilikom otkrio da je Olivera umrlicu “skinula sa jednog drveta” neposredno nakon sahrane starije koleginice 1947. godine. Reč je bila očigledno o parčetu papira koji joj je mnogo značio jer je umrlicu čuvala više od šest decenija.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
