PEVAČI SU POTROŠNA ROBA JER MENADŽERI VLADAJU SVETOM OPERE: Primadona Sanja Kerkez priseća se prvog nastupa i govori o TRENDOVIMA

Prvakinja Opere Narodnog pozorištaSanja Kerkez debitovaće u utorak, 16. maja, kao Turandot u istoimenom komadu Đakoma Pučinija, pod dirigentskom palicom Đorđa Pavlovića. Iako je u svojoj bogatoj karijeri nastupala širom sveta sa renomiranim umetnicima i kao sopran autentičnog glasa ostvarila zapažene uloge, kaže da nije završila sa listom svojih želja. U razgovoru za Kurir primadona naše opere priseća se prvog nastupa i priča o aktuelnim trendovima, ali i izazovima koje je pred nju postavila uloga Turandot.

Koliko je bilo izazovno ući u ovaj lik?

- Svaka uloga koju radim za mene je dragoceno iskustvo. Volim da imam vremena da se pripremim za svaku, ali, nažalost, nemamo uvek taj luksuz. Međutim, sa Turandot se ispostavilo da imam. Dugo je spremam, ali verujte svaki put primetim nešto što bih mogla da popravim. Rad na ulogama nikad ne prestaje. Što se scenskih radnji tiče, interesantno je što se priča dešava u drevnoj Kini, kostimi su tradicionalni, pokreti specifični za to podneblje.

Nastupate kao Abigejl iz "Nabuko", Leonora iz "Trubadura", Odabela iz "Atile", Manon Lesko iz istoimene opere i Toska. Koja od ovih uloga vam je najdraža?

- Dugo sam na sceni, počela sam kao Gilda, Adela, Lucija, Travijata, ali sam pre 15 godina prešla u dramski fah. Sve ih volim. Najviše sam se saživela sa Travijatom, jer sam je najviše pevala od svih, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

S pravom nosite titulu primadone opere, koja je predstavljala našu zemlju širom sveta. Da li je to najveća čast za umetnika?

- Čast je da traje i da održava svoj kvalitet. Na taj način najbolje predstavljate sebe i svoju otadžbinu. Umetnost je bez ograničenja i ona vas vodi na sve meridijane. Umetnik je stanovnik planete, ali sa stalnom adresom u zemlji u kojoj je rođen, i to se nikad ne zaboravlja.

Nastupali ste širom sveta, od Nemačke do Japana i Kine. Gde ste se najlepše osećali?

- Svako gostovanje je lepo za sebe jer upoznajete ljude i obilazite znamenitosti. Mnogo vremena provodite na probama i uglavnom se krećete po putanji pozorište-hotel. Ali svesnost o pripadnosti narodu iz kog potičete mora uvek i zauvek biti prisutna.

Po diplomiranju nastupili ste u Narodnom pozorištu u Beogradu kao Adela u "Slepom mišu". Kako sa ove distance gledate na tu ulogu?

- Divna su to sećanja. Uloga Adele me je vinula u opersko nebo. Od tada je prošlo mnogo vremena. Prosto, život je oscilatoran, donosi vam mnoga pitanja, nedoumice, ushićenja, razočaranja. Uvek sam vredno radila težeći nekom svom idealu, a trudiću se da tako bude dok god sam na daskama koje život znače. Treba pratiti svoju intuiciju, ona vam je najbolji pokazatelj kojim putem da idete. Osluškujem sebe i verujem tom osećaju. I da, mnogo sam se promenila... Promene su neophodne ako želite da rastete u svakom smislu.

Radili ste sa pedagozima poput Olivere Miljković, Biserke Cvejić, Radmile Bakočević. Šta je najvažnije što ste naučili od njih?

- Svakom svom pedagogu sam zahvalna, jer su se trudili da daju najbolje od sebe. Međutim, najveće znanje dobićete isključivo aktivnim radom na sceni, u radu sa dirigentima, korepetitorima...

Do 19. veka u toj hijerarhiji zvezda bio je kompozitor, potom su to mesto preuzeli izvođači. Ko je sada, u 21. veku, centar operskog sveta?

- Danas to svakako nisu pevači, nažalost, oni su potrošna roba. Menadžeri u današnje vreme vladaju svetom opere, jake agenture drže monopol. A i uticaj reditelja je poprilično jak. Nadam se da će doći do promene ovakvog sistema, jer ne ide naruku umetnosti. Pokušaj da umetnost postane deo šou-biznisa urušava njen kvalitet. Taj sistem je neodrživ, a ja verujem da će viševekovna snaga umetnosti i ovu situaciju prevazići i da će umetnost zauvek živeti.

(Kurir.rs)

Bonus video: