MLADI VIOLINISTA LUKA FAULIZI ZA KURIR: Od oca Italijana sam nasledio maštovitost, a od majke Srpkinje disciplinu!

Nova nada klasične muzike je mladi violinista Luka Faulizi. On je nedavno objavio prvi album pod etiketom prestižne kuće "Soni klasikal". Izdanje "Aria" čine numere iz nekih od najvećih romantičnih opera, u aranžmanima za violinu i klavir koje su napisali neki od najslavnijih kompozitora.

Među operskim draguljima sabranim na ovom albumu nalazi se "Karmen fantazija" kompozitora Franca Vaksmana (koju je proslavio Jaša Hajfec), fantazije na temu iz opere "Faust" kompozitora Šarla Gunoa, čiji autor je Henrik Vinjavski, opera "Evgenije Onjegin" Čajkovskog (arija Lenskog, za koju je aranžman uradio Leopold Auer), kao i Violetina arija "Sempre libera" iz opere "Travijata", za koju je aranžman uradio sam Luka.

Faulizi, koga je veliki Pinkas Zakerman opisao kao violinistu "sa zvukom od milion dolara", odrastao je u Parizu, ali ima srpske korene. Za Kurir, nakon svog nastupa u Beogradu, govori o svojim planovima u muzici, ali i poreklu svoje porodice.

Imate li veću tremu nego obično kad svirate za srpsku publiku?

- Vrlo sam srećan kad nastupam u Srbiji jer su u publici uvek moja porodica i prijatelji. U Beogradu uvek imam manju tremu nego obično.

Za "Soni klasikal" ste nedavno objavili album "Aria", na kome su neke od najlepših operskih arija. Kako ste birali pesme?

- U izboru kompozicija za album trudio sam se da liričnost bude prioritet u odnosu na virtuozne transkripcije i mislim da sam uspeo da nađem pravi balans.

Koja vam je omiljena opera?

- Omiljena mi je "Karmen".

Kako je došlo do toga da zavolite muziku i počnete da svirate violinu?

- Dolazim iz muzičke porodice i odmalena sam slušao operu jer je moj tata Italijan, on nam je uvek puštao poznate arije velikih pevača iz prošlog veka. Mama je bila trudna sa mnom kad je slušala recitale Maksima Vengerova i Itamara Golana, sa kojim sam ja 18 godina posle snimio svoj prvi album.

Predstavljaju vas kao italijansko-francusko-srpskog violinistu. Otac vam je Sicilijanac, a majka iz Užica. Kako se vi osećate, kao Italijan, Srbin ili Francuz? Šta mislite da ste pokupili od srpskog mentaliteta?

- Moje srpsko-italijansko poreklo se jako lepo uklopilo s mojim francuskim obrazovanjem. Italijanski uticaji su u maštovitosti u umetnosti. Srpsko poreklo je u vaspitanju i disciplini, a pogotovo u muzici, jer je mama stalno vežbala i pratila moj muzički put. Kulturološki, imam pečat francuske literature i estetike. Kao mali sam leti provodio mnogo vremena na Zlatiboru i taj naš užički mentalitet mi je uvek bio oslonac.

Ne treba onda da vas pitam za omiljeno jelo..

- Omiljeno jelo su mi ćevapi i uzička komplet lepinja.

A filmovi?

- Često slušam muziku iz filmova Emira Kusturice.

Nemanja Radulović je vodeći muzičar današnjice

I Nemanja Radulović živi u Francuskoj. Da li ste imali prilike da ga upoznate i da sarađujete s njim?

- Upoznao sam Nemanju kad sam imao 11 godina. Veoma ga cenim kao violinistu, za mene je on jedan od vodećih muzičara današnjice.

Kurir.rs

Bonus video: