SNIMALA SAM 6 MESECI NAKON POROĐAJA I BEBA JE IŠLA SA MNOM: Sandra Tomić igra automehaničarku, a na set su je vozili TRAKTOROM

Od uloge u kratkom filmu "Zona mrtvih", u kojem se prvi put pojavila, život glumice Aleksandre Tomić promenio se za 180 stepeni. U privatnom životu pronašla je mirnu luku kraj kolege Andrije Miloševića, i ona joj je baza da u poslu pažljivo bira nove uloge. Pre nekoliko nedelja završilo se prikazivanje sitkoma "Lako je Raletu", u kojem je tumačila Gordanu, devojku brata glavnog junaka, a na platformi Apolon publika trenutno može da pogleda njen novi film "Danica".

Šta vas je privuklo ovoj priči?

- Sjajna ekipa. Reditelja Đorđa Stanimirovića znam ceo život jer oboje živimo na Banovom brdu. Ipak, presudilo je najviše što su mi ponudili da igram automehaničarku koja u slobodno vreme peva, i to veoma loše. Obično mi se ne nude takve uloge pa sam bez razmišljanja prihvatila. Dopalo mi se da igram s Radovanom Vujovićem, koji je jedan je od mojih najboljih prijatelja. Odigrali smo dosta predstava zajedno i gotovo sto puta komediju "Pazi šta želiš", ali nikad nismo delili kadar. Takođe, svidelo mi se da prvi put radim s Jelisavetom Teodosić, koju privatno volim.

Kakva je Jelisaveta kao partnerka?

- Divna! Imamo sličan pristup životu i humoru. Volela bih da radimo još nešto zajedno.

Film je romantična komedija o Danici koja, u želji da pobegne od realnosti, odlazi u zabačeno selo i kuću svoje prabake.

- Snimala sam ga samo pet ili šest meseci nakon porođaja i beba je išla sa mnom na set. Boravili smo desetak dana na Fruškoj gori i nije dolazilo u obzir da se toliko dugo odvajam od sina. Jurcala sam između hotela i seta, koji su bili udaljeni na 45 minuta vožnje. Nisam sigurna da bih opet sebe stavila u sličnu situaciju. Obaveze oko bebe su veoma zahtevne, a morala sam da budem naspavana i da dolazim na set s naučenim tekstom. Bilo je to više nego veliki izazov, po tome ću pamtiti snimanje. Inače, set je bio u napuštenom selu, do kog su nas, kad padne jaka kiša, dovozili u traktorskoj prikolici (smeh).

Da li biste mogli da živite na selu?

- Nisam sigurna. Za sve nas rođene u gradu priroda je potpuno nova dimenzija života. Vezana sam za asfalt i dešavanja u gradu. Međutim, osećam potrebu da se ponekad osamim u prirodi s porodicom i prijateljima.

Na velikom platnu prvi put ste se pojavili 2007. u kratkom horor filmu Milana Todorovića "Zona mrtvih". Kako danas gledate na tu svoju ulogu?

- Snimanja su bila noćna i bilo je veoma hladno, a ja sam bila oskudno obučena. Bilo je naporno, ali i uzbudljivo. Ipak, veliki sam fan horor filma i bila sam srećna što mi se pruža prilika da nešto tako odigram još kao student.

Partner mi je bio Miki Krstović, koji je bio neverovatno fin i divan kolega pun razumevanja za nas mlade.

Gledali smo vas i u seriji "Lako je Raletu". Mnogi kažu da je jednako dobra kao i original "Svi vole Rejmonda"?

- Neki su bili oduševljeni serijom, a neki zgroženi. Meni je ta uloga simpatična i draga. Pokušala sam odem od svega što sam igrala. Glumica koja igra tu ulogu u originalu drugačija je od mene. Zato sam Gocu napravila na svoj način.

Publika glumce često poistovećuje s likovima koje igraju. Dokazujete li kakvi ste u stvari?

- Nije mi to važno, pa se i ne trudim. Važno je da čovek, kad govori javno, bude iskren. U tome što ljudi misle da sam slična ulozi koju igram možda i ima istine. U svakoj ima po nešto od glumca privatno.

Kakve filmove i serije volite da gledate?

- Volim autorski film, ali sam veliki fan misterija i krimi-priča.

Šta planirate do kraja godine?

- Volela bih da uradim novu predstavu u Teatru na Brdu. Nisam imala pet godina premijeru u pozorištu. Radujem se novom izazovu, a kad budemo odabrali komad, bićete o tome i obavešteni.

Kurir.rs/ TV Ekran

Bonus video: