Legendarni glumac Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je 15. juna 2015. godine i možda iza sebe nije ostavio decu, ali jeste publiku koja će ga večno pamtiti.
Đuza je bio jedan od plodonosnijih glumaca Srbije. Igrao je u više od 140 filmova i serija. Iako su retki intervjui gde je govorio o svom privatnom životu, iza sebe je ostavio neverovatnu biografiju, punu kontorverzi, tuge i nezaboravnih uloga.
Rođen je 30. juna 1929. godine u učiteljskoj porodici u Ražnju. Iimao je samo 12 godina kada ostaje sam sa majkom, nakon što mu Nemci odvode oca u zarobljeništvo. Njih dvoje sami, bez ičije pomoći, žive u trošnoj kući blizu škole, gde mu je majka predavala.
- Otac je bio u zarobljeništvu. Jedini domaćin u kući, i čuvar naš, i hranilac – majka. Stroga. Učiteljica. Stan nam je bio u jednom delu škole, tako da smo bili na udaru svima koji dođu. Pozove jednom majku nemački komandant. Mi premrili. Mislimo ko zna šta će da bude. A ono ništa. Nemac bas učtiv. Kaže da bi hteo mami da ukaže dužno potovanje, jer je i on bio učitelj - rekao je jednom prilikom Đuza.
Bos od Niša do Beograda
Sa svega 16 godina odlazi na Ujedinjenje saveza antifašističke omladine Srbije, potpuno bos. Od Niša do Beograda išao je golih nogu.
- I dalje sam bio bos. I tako danima. Preko planine Radan za Lebane, pa odatle za Leskovac. U međuvremenu smo svi postali bosi. Tabani su mi puni trnja. Nekako sam se i na to privikao. I nije bilo strašno u toku dana dok smo išli. Valjda zagrejan, pa nisam ni osećao bol. Ali, ujutru, kada se probudim, kad se tabani ohlade, nisam mogao ni da stanem na noge. Jedva sam se uzdržavao da ne jauknem kada su me drugovi uspravljali i primoravali da stanem - govorio je Đuza.
Posle njene smrti morao je da se preseli
Ono što ga je posebno bolelo jeste činjenica da nije imao dece, a smatrao je da ona samo prave probleme.
- Kada sam sebe upitam šta mi znači Beograd, dođem do toga da je odgovor – ništa. Kada ne radim, prošetam malo, popijem negde kafu. Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan - rekao je Đuza, pa dodao koliko mu je teško pala smrt prve supruge, koju nije prežalio.
- Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav - govorio je Đuza.
Druga supruga
Koliko je obožavao suprugu govori činjenica da se sa njom skoro nikada nije posvađao i da su mnogi njihov brak uvek karakterisali kao savršenstvo, bez mane. Ali, u drugi brak je ušao zbog administracije, iako nikada to nije želeo.
- Nije nimalo lako biti žena Đuze Stojiljkovića. Sa njim je izuzetno teško živeti jer je stalno namrgođen, veliko je čantralo i naše rasprave su beskonačne. Dešava se da se posvađamo čim ustanemo i da se razvodimo svakog dana. Ali, mislim da naš brak funkcioniše sve ove godine zato što je Đuza jedini muškarac u mom životu kome kod mene ništa nije bilo čudno, a i ja sam beskrajno tolerantna - pričala je njegova druga supruga, Dušanka.
Držala ga je kao u zatvoru
O čudnom odnosu Đuze i Dušanke, svedočio je i njegov brat Nenad, koji je kasnije pričao kako je ta druga žena, glumca tajno sahranila ne ispunivši mu poslednju želju:
- U monografiji "Vlastimir Đuza Stojiljković" autora Zorana Jovanovića moj brat je izjavio da bi voleo da ga sahrane na groblju u Ribarskoj banji. U tom mestu nam je deda sahranjen, a roditelji su nam tamo bili učitelji - pričao je Nenad Stojiljković, rođeni brat velikog srpskog glumca.
- Držala ga kao u zatvoru. Moj odnos s bratom i njegovom suprugom bio je korektan. A onda dolazi do njegove bolesti, o čemu me Dušanka nije obavestila, a o tome saznajem u kafiću. Zovem je i pitam: "Zašto?" Njen odgovor je smešan: "Đuza mi je rekao, pri čistoj svesti, da ti ne kažem da ne bi nekome rekao." Da je to laž, bilo mi je jasno, jer kod moždanog udara ni svest ni govor više nisu čisti - prisetio se tada Nenad.
A onda saznaje da je Đuza prebačen u starački dom Lug, na nekoliko kilometara od Mladenovca.
- Što dalje od ljudi. Bojala se i iz samo njoj znanih razloga smatrala da ga treba izopštiti od prijatelja, obožavalaca i rodbine. Naravno, to je njen razrađeni scenario, koji će izvesti do kraja. Prebacuje ga sa ozbiljnom crevnom bolešću, klostridijom, koja se ne leči u staračkim domovima. Ali njen cilj i nije bio da se on izleči, jer da je to htela, mogla ga je poslati i u Beč - rekao je tada njegov brat.
Niko ga nije obilazio
Nenad je tada ispričalo da ga posebno boli što Dušanka tokom osam meseci gotovo uopšte nije obilazila supruga.
- Saznajem od sestara da ga vrlo retko posećuje, već komunicira preko mobilnog telefona, čiji broj, naravno, ni meni nije dala. Odlazim konačno u taj dom Lug, ali na vratima čeka me upravnik, koji ne dozvoljava da vidim brata, naglašavajući da oni sa Đuzinom ženom imaju ugovor da ga niko ne može posećivati - nastavlja on.
Tek pošto je zapretio da će dovesti novinare i policiju, dozvoljavaju mu da vidi Đuzu, ali samo na deset minuta.
- Nije teško pronaći odgovor zašto je Đuza proveo osam meseci sam u sobi s pogledom na tavan. Pa to je njen scenario. Kako neko može da završi s bolešću koju je imao a da je ne leči? Uskoro je i stigao odgovor koji je mnoge ražalostio, ali možda ne i nju: Đuza je umro - ispričao je Nenad 2016. godine za Kurir.
Tajna sahrana
Za njegovu smrt vezuju se priče, koje su može se reći skandalozne. Poslednjem ispraćaju, kako je Kurir tada saznao, prisustvovala je samo njegova druga supruga Dušanka. Koliko je taj čin bio pod velom misterije govori i podatak da niko od njegovih kolega i bliskih prijatelja, čak ni rodbina, nije imao informaciju o tome kad i gde će kremacija biti obavljena.
Brat pokojnog glumca optuživao je Dušanku da je njegovog brata tajno sahranila ne ispunivši mu poslednju želju.
- Dušanka nikome nije želela da kaže kad će biti kremacija. Zaista ne znam da li je to bila Đuzina želja ili je ona tako odlučila. Koliko sam čuo, urna neće biti pohranjena u Aleji zaslužnih građana, jer se tome protivi Dušanka. Ali bolje da to proverite s njom - kazao nam je tada jedan od bliskih glumčevih kolega.
Niko od prijatelja i rodbine nije znao gde je legendarni Đuza sahranjen. A onda jedan električar iz Ateljea 212 pratio Dušanku kada je davala 40 dana pokojnom Đuzi.
Tada se saznalo da je glumca tajno kremirala, a njegovu urnu položila u grobnicu sa ostacima svojih roditelja Živka i Vere Vranjanac.
Po Đuzinoj smrti, njegov verni drug Vlasta Velisavljević nije bio pozvan ni na njegovu kremaciju ni na polaganje urne, a slučajno je i sam saznao gde može da ode i poseti svog kolegu iz klase i prijatelja.
- Niko nije znao gde je sahranjen, ali saznalo se. Jedan električar iz Ateljea pratio je Dušanku kad mu je davala 40 dana. Sedeo je pred njenom kućom i čekao da ona krene na groblje. Sad znamo gde je i mogu da odem da mu upalim sveću - rekao je Vlasta.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
