Na predstojećem Bašta festu, koji se održava od 29. juna do 2. jula u Bajinoj Bašti, publika će moći da pogleda i kratkometražni film "U ramenima" rediteljke Tare Gajović, u kom jednu od dve glavne uloge tumači Milica Janevski, nominovana za priznanje Srce Sarajeva za najbolju glumicu u serijama "Pad" i "Bunar". U svojim tridesetim, ona je činila iskusniji deo ekipe koja je radila na filmu. Tumačila je rolu majke koja se sa ćerkom vraća kući nakon porodične proslave u kafani, gde se kroz kratke epizode, susrete s muškarcima iz njihovog života, elaborira i njihov odnos. O tome kako je bilo raditi s veoma mladom ekipom filma i njenom odnosu prema kratkom metru razgovarali smo s Milicom Janevski.
Kako ste se uključili u snimanje filma "U ramenima"?
- Pozvao me je Tarin profesor, Srdan Golubović, i pitao mogu li da pomognem da se snimi taj film. Na njegovu preporuku sam se odazvala na taj poziv. Bilo mi je vrlo uzbudljivo da radim s Tarom i celom ekipom. Čim sam pročitala scenario, razumela sam u kom pravcu bi to trebalo da ide, bilo je vrlo uzbudljivo i nekako potresno. Jako smo lepo sarađivali.
Dosta toga se u filmu dešava u neverbalnoj interakciji između dve glavne junakinje, majke i ćerke. Šta vam je zanimljivije da igrate - ove "napisane" ili implicitne delove koji se odigravaju između teksta?
- Meni je uvek uzbudljivije i da gledam i da igram to što se ne govori. To je prostor koji otvara asocijacije i gledaocu da učitava svoje vizije tog odnosa. Mislim da je daleko zahtevnije odigrati ćutke nego nešto reći. Svakako je snažnije.
Dugo ste na sceni, ali kratkometražnim filmom počinjete da se bavite praktično tek poslednjih godina. Obično mladi glumci i glumice startuju kratkim metrom pa pređu na druge igrane formate, a kod vas kao da je bilo obrnuto?
- Studirala sam u Novom Sadu, i tamo nismo nešto preterano bili izloženi snimanjima. Dugo sam radila u pozorištu, a filmadžije nemaju naviku da idu u pozorište (smeh) da gledaju glumce. Kad sam posle prešla u Beograd i krenula da snimam malo aktivnije, kad god sam bila slobodna, pristajala sam da uradim neki kratki metar, ako je nešto zanimljivo. Čak je zapravo moja filmska i televizijska karijera krenula od toga što sam radila kratki studentski film s jednom devojkom iz Banjaluke, koji su onda pogledali reditelji. Onda su došle "Kosti" i sve što se u međuvremenu dešavalo. Ta kratka forma daje priliku da pokažete da li se tu nešto zna ili ne zna i tu može dosta toga da se vidi. Ako u pet, deset, 15 ili 20 minuta nismo u stanju da ispričamo neku priču ubedljivo i istinito, onda ne treba time da se bavimo!
Šta vi lično volite u kratkom metru?
- Što je kratko! (smeh) Toliko toga može da se sažme u tu formu, a da bude podjednako ubitačno, potresno, uzbudljivo, smešno, istinito. To je dobar pokazatelj da li autori imaju šta da ponude i da li znaju da dopru do gledaoca.
Na kojim ulogama trenutno radite?
- Trenutno sam na projektu "Nedelja", seriji i filmu o Džeju Ramadanovskom. Završila sam i nekoliko serija koje treba da izađu, a o kojima ne mogu još da pričam.
Razgovor vodimo povodom prikazivanja filma "U ramenima" na Bašta festu. Kakav odnos vi imate sa ovim festivalom?
- Mislim da sam bila dva-tri puta možda, na tim prvim Bašta festovima. Još sam bila studentkinja ili negde pred kraj studija. Uvek to pamtim kao dobro druženje, dobru klopu, božanstvenu prirodu, puno ljudi na jednom mestu s divnim sadržajima koje imamo priliku da vidimo. Pre nekoliko godina sam i otvarala festival. Mnogo mi je drago da su Maja Šuša i Jovan Jelisavčić uspeli to da urade i godinama održavaju festival na tako visokom nivou, svaki put sve unapređenije.
Za ceo taj deo Srbije, Bašta fest je sada postao jedan od glavnih brendova i letnjih dešavanja. Čak i ljudi iz regiona dobro znaju da taj festival postoji. Polako postaje jedan kultni festival, što mi je jako drago. Kada ljudi imaju dobru nameru, ideju, i naravno podršku svog grada ili opštine, izvodljivo je napraviti nešto smisleno što može da traje i ostane budućim generacijama. Uvek sam za Bašta fest!
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
