DRUŽIO SE S VUKOM KARADŽIĆEM, PREVEO NA NEMAČKI NAJVEĆU SRPSKU PESMU: Zbog žena je mnogo patio, a deca su mu umirala redom

Sa pet poklona i stajaćim ovacijama ispraćena je nakon premijere ekipa predstave "Prafaust" u nedelju uveče u Beogradskom dramskom pozorištu. Pozorišni dvojac Boris Liješević i Fedor Šili uspeo je da se izbori s novim klasikom, koji je Gete napisao sa samo 26 godina.

Johan Volfgang Gete bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof. Kao jedna od najznačajnijih ličnosti evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka stekao je književnu slavu već do svoje 25. godine. Gete je bio veliki poštovalac srpske epske narodne poezije i prijatelj sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Na nemački jezik preveo je srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica". Pored uspeha na raznim poljima, ni žena u njegovom životu nije nedostajalo. Sve su na njega ostavlile dubok trag i bile sastavni deo u različitim fazama literarnog stvaralaštva.

Kada je napunio 16 godina, otac ga šalje da studira pravo u Lajpcigu. Njegova prva besmrtna ljubav je Ana Katarina Šonkopf. Njoj je Gete posvetio 15 pesama i četiri priče. Mesecima se borio za njenu pažnju koju je i dobio. Ipak, veza je kratko trajala. Ana i Gete su bili iz različitih društvenih staleža, te su njihovi roditelji bili protiv njihove veze i potencijalnog braka. Čak je i za Anu, Gete bio premlad. Ona je imala 19 godina, on tek 16. Kada ga je Ana napustila i udala se za drugoga, Gete se teško razboleo. Pokazivao je znake depresije i tuberkoloze. Zbog toga je morao da napusti Lajpcig i vrati se kući.

Godinu i šest meseci se Gete oporavljao od prve ljubavi pre nego je mogao opet da nastavi sa studijama. Studije nastavlja, ali u Štrazburgu. Tamo se zaljubljuje u Frederiku Brion. Međutim, ta veza je trajala oko godinu dana i on nju napušta isto kao što je Ana njega napustila. Vraća se u Frankfurt dok Frederika ostaje slomljenog srca. Frederika je do kraja života ostala neudata. Zbog nje ga je dugo grizla savest. Sav prožet osećanjem krivice prema Frederiki Brion, svojoj velikoj ljubavi koju je napustio, još u dubokoj starosti on se seća Frederike i okružuje je oreolom najčistije poezije u „Dichtung und Warheit“. U završnim akordima Fausta ona je preobražena Grethen, primer oproštaja i ženstvenosti koja prima Fausta odnosno Getea u svetlost večnog života.

Prvi put na jednom balu 1772. godine Gete upoznaje Šarlotu Baf, koja ima 23 godine. Tada nastaje jedna nemoguća ljubav. Šarlota je verena još 1768. za Kristijana Kestnera. Ipak, Gete ne prestaje da joj se udvara, čak ju je i poljubio, i to ne u ruku. Taj ljubavni trougao ga inspiriše, Šarlota kroz Getea postaje besmrtna, na osnovu nje nastaje lik Lote u romanu "Jadi mladog Vertera", priči o nesrećnoj ljubavi mladog čoveka. Roman je izašao 1774. u jesen i bio njegov najveći uspeh posle drame "Gec od Berlihingena". To je i doba kad Gete postaje poznat i uspešan. Ljudi se oblače kao Verter, čak se i ljudi ubijaju posle te knjige, zbog čega je zabranjuju u Engleskoj.

Gete, sada već uspešan, upoznaje Anu Elizabetu „Lili“ Šoneman. Prelepu devojku od 16 godina, ćerku iz bogate bankarske porodice. Konačno je on dobra prilika i sve je drugačije nego u Lajpcigu. Lili i Gete se vere, ali nakon samo nekoliko meseci, Gete raskida veridbu jer se oseća neprijatno u Lilinim krugovima i ne želi da se veže. Upravo tad dobija poziv od vojvode Karla Avgusta u Vajmar. Naravno, on se odaziva, vojvoda ga dočekuje odlično, daje mu dobra mesta u državnoj službi, luksuznu kuću i plemićku titulu, tada postaje Johan Volfgang fon Gete. U tom periodu nastaju čuveni stihovi „Ko jaše tako kasno kroz vetar i noć“ odnosno balada „Bauk“ (“Erlkönig”).

Sledeća, a neki kažu i najveća ljubav Getea, bila je Šarlota fon Štain. Šarlota se u potpunosti razlikuje od tipa žena kakve je Gete inače voleo. Hladna dvorska dama je sedam godina starija od njega, majka je sedmoro dece i mnogi kažu da je za sve vreme njihove veze došlo do samo jednog, jedinog poljupca. Njen muž Hosias fon Štain (verovatno) nije reagovao na Geteova udvaranja, zato što su brakovi u tim krugovima bili uglavnom ekonomske prirode. Veza je pukla kada je Gete 1786. krenuo na put kroz Italiju, kada se vratio nije bilo nade da se veza sačuva. Ipak, mnogi kažu da je ova veza bila samo paravan koji je krio Geteovu stvarnu ljubav sa vojvotkinjom Anom Amalijom.

Posle putovanja, vrativši se u Vajmar, Gete više ne tako mlad, započinje ljubavnu vezu sa kućnom pomoćnicom Kristijanom Vulpijus. Ona mu je nevenčana supruga, iz tog divljeg braka nastaje i njegovo jedino dete, sin Avgust. Gete je sa njom dobio još četvoro dece koja su veoma rano umrla. Društvo ju je odbijalo, tako da je ona bila vezana samo za kuću. To se menja tek kada se nakon 18 godina venčaju 1806. godine. Iz perioda sa Kristijanom Vulpijus nastaju „Rimske elegije“, Geteovi najbezbrižniji i najerotičniji stihovi.

Gete se i dalje zaljubljivao – nekad je to trajalo duže, nekad kraće. Nekad srećno, nekad nesrećno. Mnoge od tih ljubavnih avantura su završavale u njegovim delima kao što su „Zapadno-istočni divan“ ili „Izbor prema sličnosti.“

(Kurir.rs/ Kultivisise.rs)

Bonus video: