I na pragu novog leta glumac Gordan Kičić ima pune ruke posla, ali i uživa u plodovima svog minulog rada. Sam kraj sezone u Ateljeu 212 obeležila je premijera i veliko interesovanje publike za komad "Obraćanje naciji", u kojem on igra jednu od uloga, dok se s televizijskim gledalištem donedavno družio uz seriju "Nemirni". Dok piše scenario za treću sezonu serije "Mama i tata se igraju rata", koja bi u martu 2024. godine trebalo da se snima, povod za naš razgovor je 20. rođendan Kurira, koji se sticajem okolnosti poklapa s jednom zanimljivom činjenicom u glumčevoj karijeri.
Čega biste se prvo setili kada bismo vas vratili u 2003. godinu?
- Igrao sam dosta u pozorištu, bilo je zanimljivih naslova. Dosta se radilo, ništa manje nego danas. A izašao je i film "Mala noćna muzika".
Posle 20 godina jednako je smešan i zabavan u reprizama.
- Desi se da ga uhvatim na televiziji i evo, kad razgovaramo o njemu, otkriću da Vuk Kostić, Dejan Zečević i ja planiramo da snimimo nastavak "Male noćne muzike". Upravo Vlada Simić, koji je pisao "Realnu priču", i ja pišemo scenario.
Šta je presudilo da tako odlučite?
- Dugo smo razgovarali i shvatili da nijedan od nas trojice, mislim na Vuka i Dejana, više nije snimio sličan film. Mnoge fore smo improvizovali na snimanju i dobro se zabavljali, smejali i napravili veoma smešan film. Nikad se više kod nas nije pojavila neka takva treš komedija. Iako smo snimanje planirali dok je Vlasta Velisavljević bio živ, tek pre dve godine smo počeli intenzivno da razmišljamo o radu. Vlasta nas je, nažalost, napustio, ali imaće veliku posvetu u filmu.
Verujete li opet u uspeh?
- Taj film je toliko voljen i gledan. Ostvario je milionske preglede na Jutjubu kad je bio postavljen, imao je 250.000 gledalaca pre 20 godina, u trenutku kada je izašla "Zona Zamfirova". Potom su ga milioni gledali na televiziji. Verujem da će biti veoma smešan.
Cole i Spasoje se pamte. Iako ste i Vuk Kostić i vi u međuvremenu ostvarili ozbiljne dramske uloge, čini se da vam je ta komedija bila teren.
- Volim sve da radim i drago mi je što imam mogućnost da biram.
Koliko ste se promenili za te dve decenije?
- Ostario sam. Sad sam sredovečan čovek od 45 godina sa osvešćenim pogledima na svet. Bavim se istim poslom sa istim interesovanjem i željom da to bude dobro.
Posmatrate li drugačije pojam krize srednjih godina danas, kad ste ušli u taj period, ili vam je lakše da ga prevaziđete pošto ste kao glumac stalno u tuđim cipelama?
- Čudno je to. I ta vremenska granica likova koje igramo. Kad sam počinjao, igrao sam tinejdžere, pa mladiće, zatim zrelije uloge očeva... Pratili su ti likovi moj fizički izgled i vremensku odrednicu. Mada je smešno što posle 25 godina i dalje igram mladog tinejdžera u "Ljubavnom pismu". I ne samo ja, vreme je tu stalo i za Dubravku Mijatović, Goricu Popović, Branislava Zeremskog, Draganu Đukić. I to je blesavo u glumi. A kad je reč o životu, godine idu, to je normalno i dobro je što je tako.
S čim ima veze to što vas popularnost i uspeh nisu promenili, s vaspitanjem ili samopouzdanjem?
- Pre svega je vaspitanje, prostor u kom živim i radim. Ima jedan određen broj ljudi koje viđam poslednjih 20 godina, oni su manje-više isti, uz neke mlade koji dolaze. Pristojnost i profesionalizam su neophodni da bi glumac funkcionisao. Ne polude ljudi od slave, nego od love koju su zaradili. Kod nas su svi glumci pristojni jer nemamo taj problem s bogatstvom.
Kurir.rs Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
