Knjiga "Slučaj Džem-sultana" najznačajniji je roman bugarske spisateljice Vere Mutafčijeve, objavljen nedavno u izdanju "Lagune", čiji je junak jedini turski vladar koga je rodila Srpkinja.
Priču o ovom tragičaru ispričao je i naš nobelovac Ivo Andrić u delu "Prokleta avlija", ali nema govora o plagiranju, jer je roman prvi put objavljen davne 1966.
- Odbačeni princ bez prestola, sultan bez sultanata, drugi sin Mehmeda II Osvajača. Džem posle očeve iznenadne smrti uživa naklonost vojske, kao što je uživao i veću naklonost svog pokojnog oca. Njegov brat Bajazit II, s druge strane, ima nasledno pravo na tron, institucionalnu moć i verske prvake, ali Džem ipak odlučuje da se proglasi sultanom Anadolije. Bajazit ga ubrzo svrgava i Džem svoj život provodi u progonstvu, prvobitno na Rodosu, u krugu krstaškog reda jovanovaca, pa u Francuskoj, ne bi li postao zarobljenik Malteškog reda i završio u Vatikanu. U decenijama koje će uslediti postao je puko oružje u rukama zapadnih moćnika i hrišćanske crkve, žrtva političkih i religijskih previranja u predvorju modernih vremena, prvi politički zatvorenik, disident sopstvene zemlje - navodi urednica ovog izdanja Nevena Milojević.
Sva lica Džem-sultana: roman Vere Mutafčijeve u ključu "Proklete avlije" naziv je razgovora koji će biti upriličen u utorak od 14 časova u Andrićevoj zadužbini. Na tribini će učestvovati prof. dr Mihajlo Pantić, pisac i književni kritičar, doktorantkinja Ana Stević, književna kritičarka, i Nevena Milojević, urednica knjige "Slučaj Džem-sultana".
Istoričari i dalje vode polemiku da li je vladara rodila Srpkinja Čiček Hatun ili je u pitanju istorijska zabluda.
- Džem je bio visok, kao malo Turaka, pripoveda njegov ljubavnik, pesnik Saadija. Njegova majka bila je robinja srpskog plemićkog porekla, pa otuda koža boje pšenice, i duga riđa, svilenkasta kosa. Džemovi vojnici nisu bili okrutni krvoloci. Bili su bratstvo pesnika, duhovni, fizički spretni. Svi bi malaksali posle besane noći provedene u opijanju i čitanju persijske poezije, ali ne i Džem. On je bio najlepši, najdarovitiji. Bio je prvi vojnik svoje vojske, a kada bi osporavali njegove borilačke veštine, išao je na vašare prerušen ne bi li se tukao u prašini i dokazao iznova svoje viteštvo. Opijao se tučom i poezijom, bio je pokrovitelj pisane reči, i sam pesnik. Posle očeve smrti munjevito je osvojio Bursu i proglasio se sultanom. A onda je njegov brat uzvratio - navodi Milojevićeva.
Slično se može pročitati i u svedočenju Ajas-bega:
- Džem je za života svuda bio stranac: Srbin ili nevernik - kod nas; Saracen ili Mavar - kod hrišćana. Džem u svojoj smrti pripada svima, verovatno zato što ne možeš da izmisliš ništa ljudskije od patnje.
Princa Džema ubili su janičari koji su podržavali Bajazita. Nakon smrti sina, Čiček Hatun je izbegla u Kairo, gde je i umrla 1498, u 67. godini.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
