Leto koje lagano trošimo mladoj glumici Mioni Marković ispunjeno je zadovoljstvom jer joj je upravo ova godina donela prvu glumačku nagradu. Na jubilarnim Nušićevim danima u Smederevu publika ju je još u maju izabrala kao najbolju glumicu zbog role u komadu "Deca".
Ali ni ljubitelje bioskopa i televizije nije ostavila manje oduševljenim, najpre kao Kaća, najbolja drugarica glavne junakinje Vere Pešić u seriji "Vera", a onda i kao pevačica Mila Sila u filmu "Munje: Opet" Radivoja Raše Andrića. Povod za naš razgovor jesu upravo sve te role, koje su joj donele status jedne od traženijih dramskih umetnica.
Jeste li zadovoljni?
- Ova godina mi je bila sjajna, pretežno u pozorištu. Prvi put sam zaigrala u Ateljeu, prvi put bila takmičar na velikim pozorišnim festivalima, a doživela sam i svoju prvu bitnu filmsku premijeru. Interesantno je samo što je najčešće reč o minulom radu, pa kad se sve to prikazuje publici, ja u tom trenutku ama baš ništa ne radim, i još me ljudi iz industrije, koji bi trebalo da znaju kako funkcioniše naš posao, ne zovu za nove uloge jer, zaboga, "mnogo radim".
Počele su da stižu i prve nagrade. Znače li?
- Ne mogu da kažem da im se nisam nadala. Ko je lud da ne voli nagrade. Možda ih neću voleti kad mi presednu, ali s obzirom na to da je ovo tek prva nakon sedam godina aktivnog rada, vrlo joj se radujem. Drago mi je što je prvo priznanje koje sam dobila od publike, a ne od žirija, jer to je verovatno najlepši i najveći žiri koji možeš da imaš.
A kritike?
- One su mi manje bitne, mada do sada, osim kritika o predstavi "Deca", nisam čitala neke zanimljive i drugačije recenzije. Nisam ljubitelj teoretičara, pre bih odgledala predstavu nego čitala o njoj.
Ko vam je najveći kritičar?
- Moj verenik David, koji je reditelj, mama, koja je najsurovija u svojoj iskrenosti, ali uvek tačna, moj brat Vukan, koji uvek vidi širu sliku, i moj teča Oleg Novković, reditelj i profesor.
Divno ste odigrali ulogu Mile Sile u filmu "Munje: Opet". Kako je bilo u koži pevačke zvezde?
- Vrlo sam zadovoljna kako je sve ispalo, ali i tom ulogom. Bila mi je to lekcija da jedna mala rola, ako se sve dobro uklopi i iskoristi, može da postane jedna od glavnih. Naravno, nije to samo do moje glume, već i do scenarija, montaže, kostima, šminke, koreografije, muzike... Odigrati Milu Silu san je svake glumice ne zato što je to ne znam kakva uloga, već zbog toga što je prostor za razmaštavanje ogroman. Mislim da smo joj našli odličnu meru, ona jeste karikaturalna, ali nije neuverljiva.
Da li ćete snimiti još neku pesmu?
- Volela bih da snimim ceo album, ali u mom fazonu. To bi verovatno bile obrade pesama koje veoma volim, kao i neke moje koje pišem. Samo trenutno ne mislim da treba da se bavim tom svojom ambicijom. Ako treba, doći će kad bude trebalo da dođe.
Publika čeka nastavak serije "Azbuka našeg života". Šta nas čeka od glavnih junaka?
- Uzbudljiva sezona, koja je po mom ukusu interesantnija od prve. Marta će biti jednako prisutna kao i u prvoj, samo što joj je glumački zadatak teži i uzbudljiviji. Ona će uz brata Luku postati stožer oko kog se sve vrti.
Za kratko vreme ste odigrali veliki broj uloga pred kamerom. Koju smatrate prekretnicom u karijeri?
- Ulogu Ana Marije u seriji "Žigosani u reketu". Bila je glavna i u vrlo popularnoj seriji, koja mi je donela prepoznatljivost i verovatno mnoge druge poslove. Potom, mislila sam da će mi Marijana u "Močvari" doneti umetnički preobražaj i da će mi nakon nje dolaziti ozbiljnije stvari pod ruku, međutim, to se desilo tek nakon predstave "Deca". Uloga koju tu imam je zapravo odraz u ogledalu jedne stare žene koju život nije mazio i koja nema ime. Prosto, nikada ne bude onako kako misliš da će biti. Zato je i prelepo.
Zarad gumačkih zadataka svašta ste radili: vodili ljubav pod vodom, umirali... Da li je sve to stvar zanata ili proživljavate emotivno ono što i vaš lik?
- Bilo je raznoraznih, pre svega emotivno zahtevnih scena, a jedva čekam da ih bude još više. Ne može se na to pitanje odgovoriti u nekoliko rečenica. To je čitav proces u nama samima, koji se nekada dešava mimo naše svesti, a nekad je vrlo u kontroli zanata.
Često se čuje kako je gluma muška profesija i nema mnogo važnih ženskih likova. Smatrate li da se takva slika danas menja?
- Bila je u svojim počecima muška profesija, ali odavno nije. To se menja čak i do drugog ekstrema. Ne bi me čudilo da za nekoliko decenija muškarci počnu da se žale kako dobijaju funkcije, ono što su glumice godinama igrale jer su uglavnom muškarci pisali tekstove i retko ko je umeo da napiše ženin svet. Sve u svemu, u umetnosti će uvek biti dobrih ženskih i dobrih muških uloga. Jer, kad je nešto umetnost to je istina, a istina nije privržena samo jednom polu.
Šta vam u glumi najviše odgovara, a šta vam ne prija?
- Ono što mi ne odgovara najviše mi i prija, a to je neizvesnost posla. Uvek počinješ iznova i nikad ne znaš kada će ti doći koja uloga. To je oslobađajući osećaj da život nije u kontroli.
Koliko je lepota važna za glumicu ili je veći kompliment biti karakterna glumica?
- Važno je kako izgledaš, a ne koliko si lep. U našem poslu su potrebni raznovrsni glumci jer mi pravimo svet da liči na onaj koji postoji. Bilo bi neprirodno i pogrešno da smo svi neverovatno lepi i zgodni. Naše telo i naše lice često igraju za nas i nekad će i lepotica izgubiti ulogu, ma koliko ona bila darovita. Isto tako, ogromna kilaža te u mnogim ulogama otpisuje, ali ti i mnoge uloge donosi. Naravno, tu su i mnogi drugi sektori koji mogu potpuno da izokrenu naš fizički izgled, što nam je uvek zanimljivo, ali produkcija, nažalost, retko kad ima novca za to.
Da li vam to što nemate tipično radno vreme olakšava ili otežava život?
- Kako kad. Živim ovaj život i ne znam kako bi mi bilo u drugim uslovima. Svesna sam da mi je raspored često haotičan, a nekad potpuno rasterećen. Ljudima je bitno kad je ponedeljak, a kad petak, dok ja pratim datume i uopšte ne znam koji je dan.
Leto glumcima često ume da bude radno. Hoćete li snimati nešto novo?
- Ponosna sam na to što sam se postarala da mi veći deo leta ne bude radan. Biće dosta snimanja, naročito od jeseni, ali to su projekti koje će publika otkriti kroz minimum godinu.
Kakve filmove i serije volite da gledate?
- Uživam u mini-serijama sa malo likova i prepunim komplikovanih i teških odnosa. Skoro sam pogledala "Scenes from a Marriage" i preporučujem je svima. To je rimejk čuvene istoimene mini-serije koju je sedamsedesetih godina prošlog veka godina režirao Bergman, a u savremenoj verziji su se poigrali i obrnuli uloge muškarca i žene.
Kurir.rs/ TV Ekran Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
