GLUMAČKI POSAO JE LUTRIJA Zlatan Vidović o novim izazovima: Kultura i obrazovanje su stubovi društva, bez njih nema velikih nacija

Jubilarni peti Somborski filmski festival doneo je Zlatanu Vidoviću još jednu glumačku nagrada za sjajne uloge i prvencima Nine Ognjanović "Ovuda će proći put" i Siniše Cvetića "Usekovanje".

Dramskog umetnika publika je zavolela posle upečatljive uloge Darinog oca Mileta Ilića u filmu Predraga Antonijevića "Dara iz Jasenovca", ostvarenju "Oluja" Miloša Radunovića, kao i u seriji "Pevačica". Dok uživa u znamenitostima Sombora, Vidović u razgovoru za Kurir govori o izazovima koje ima kao direktor pozorišta, inostranoj karijeri i ulozi umetnika u društvu.

Koliko ste zadovoljni saradnjom sa mladim rediteljima Ninom i Sinišom?

- Snimanja sa njima su mi jedno od najlepših iskustava u karijeri. Radio sam sa ljudima punim energije, kreativnosti i želje za upijanjem i stvaranjem. Oba snimanja su bila jako značajna i ponosan sam na to kako smo uradili posao. Siniša i Nina su budućnost srpske režije.

Kako vam se dopada Sombor? Da li ste imali priliku da obiđete znamenitosti?

- U Sombor sam dolazio sa Narodnim pozorištem Republike Srpske, pa sam imao priliku da se upoznam sa mestom. Znam dosta kolega iz njihovog ansambla. Došao sam dan ranije i imao sam vremena da prošetam, odem na kupanje i probam hranu. Sombor je predivno mesto, hrani mi i dušu i telo.

Da li ste sreli Nikolu Jokića?

- Nije mi se posrećilo. Čulo sam za Nikolu da je opušten je i prirodan lik, mislim da je to ključ njegovog uspeha.

Postali ste direktor Gradskog pozorišta u Gradišci. Kakav je osećaj sesti u tu stolicu?

- Teško je. To je veliki izazov. Želim da od pozorišta u Gradišci napravim referentno pozorište iako je malo, da ljudi s ponosom dolaze kod nas. Organizovali smo pozorišni festival "Ljubica", koji je trajao pet dana. Festival je bio takmičarskog karaktera, sale su bile pune. Nakon predstava imali smo razgovore i svirke. Gradiška je pet dana živela pozorište. Kao direktoru festivala, najveći uspeh mi je kad su ljudi na kraju prilazili i pitali: "Ko će doći sledeće godine? Jedva čekamo sledeći festival." Mislim da smo uspeli da dokažemo da i u malim mestima može da živi umetnost.

Može li Gradiška da postane jedan od centara kulture u Republici Srpskoj?

- Naravno. U planu je da pokušamo i da snimamo filmove. Već smo snimali igrano-dokumentarne filmove o velikanima Gradiške iz prošlosti kako bismo osvetlili njihov rad i uticaj. Kao umetnici, imamo plemenitu misiju da obrazujemo i kulturno osveštamo narod. Svaki narod pre svega mora da ima jako obrazovanje, kulturu i medicinu. Kultura i obrazovanje su stubovi društva, jer bez toga nema velikih nacija. Sve velike nacije, kao na primer Francuska, poznate su po svojoj kulturi bilo kroz slikarstvo ili neku drugu umetnost. Imamo na mnogo šta da budemo ponosni, ali da bismo uspeli u tome, moramo da budemo svesni onoga što imamo.

Šta je sa karijerom u Holivudu? Kad se očekuje premijera filma "The Way of the Wind" Terensa Malika?

- Davno smo radili taj film, ali nikako da izađe. Mislim da će premijera biti sledeće godine, sve zavisi od reditelja, jer on dugo drži filmove u postprodukciji. Radujem se tome i jedva čekam da izađe.

Mislite li da će vam ovo ostvarenje otvoriti vrata ka Zapadu?

- Glumački posao je lutrija, ako bude, biće, a ako ne bude, ne žalim. Ne žudim previše za tim. Volim da stvaram sa svojim narodom. Šta god da se desi, biću srećan.

Da li je moguće preneti emociju u potpunosti na stranom jeziku?

- Teško. Maternji jezik je uvek tvoj koliko god da si dobar ili vešt glumac. Strani jezik nije tvoj, nije izašao iz tebe, nego si ga naučio. Zbog toga je uvek lakše igrati na maternjem.

Kurir.rs/ Aleksandra Miletić

Bonus video: