Sajt Mala biblioteka iz Londona organizovao je takmičenje na kom se bira - najlepša nova srpska reč. Urednik stranice Veljko Žižić kaže za Kurir da je izbor pokrenut da bi se naš jezik obogatio rečima koje opisuju nove pojmove i životne činjenice, ali i kako bi se našle zamene za tuđice koje nemilice koristimo.
- Smisao takmičenja je da usmerimo pažnju javnosti na reči srpskog jezika, na dnevni govor i uopšte na vrednost jezika koji koristimo. Zvuci i reči su osnovna jedinica svakog jezika. Potrebno je igrati se zvucima svog jezika i stvarati nove reči kako bi se jezik bogatio. Reči su poput novorođene dece, to su prinove od ogromnog značaja za budućnost. Nove reči su statistički dokaz plodnosti jezika. Kad novih reči nema, ako se na jeziku ne stvara dovoljno, onda i taj jezik polako kopni, njegovi zvuci nestaju, reči se zaboravljaju. Ukratko, ako se nove korenite reči ne stvaraju, jeziku preti nestanak. Zbog toga smo pokrenuli takmičenje - kaže Žižić za Kurir i nastavlja:
- U srpskom jeziku se ustalila jedna čudna i veoma štetna pojava da se brzinski i bez razmišljanja uvoze reči iz engleskog jezika. U pitanju su trojanski konji u jeziku. Takve reči nisu u duhu jezika, ne sadrže iste zvuke. Potom, one unose zabunu, često ih loše prevodimo ili loše koristimo. Takve reči menjaju oblik rečenice. Istovremeno, u društvu brojnih tuđica, srpske reči kao da odjednom postaju nepotrebne! Srpske reči odjednom postaju grube, neprikladne, dobijaju ograničena i ružna značenja. Srpskim rečima se ograničava polje delovanja, a tuđice koje ne razumemo zauzimaju ceo zvučni prostor. Često se događa da se cele rečenice pišu samo stranim rečima. Smisao jezika je da se sporazumemo - ne da se bolje zavaramo.
Predloge možete slati do 15. septembra, a može da učestvuje svako ko želi, treba samo da pošalje svoj predlog.
- Pravila se nalaze na stranici Male biblioteke. Takmičenje je otvoreno do 15. septembra. Dodela nagrada se očekuje 15. oktobra u Beogradu ili u Londonu. Prva nagrada iznosi 600 evra, druga nagrada 400 i treća nagrada 200 evra. Pobednike takmičenja će odabrati nezavisni pisci, naučnici i stvaraoci. Moguće je predložiti do pet reči. Reči treba da budu zvukom ili korenom povezane sa srpskim jezikom. Mogu biti zamena za anglicizme i tuđice. Reči koje nose nadahnuće iz drugih slovenskih jezika, a danas nisu u upotrebi kod nas, takođe su prihvatljive - objašnjava pokretač ovog neobičnog takmičenja.
Za Kurir Veljko Žižić otkriva kakve reči su dosad prijavljene:
- Dobijamo veoma zanimljive, spretne, umne i duhovite reči. Javljaju se ljudi sa svih strana sveta. Evo nekoliko uzornih reči koje bih podelio, a koje ranije nisu bile objavljene u javnosti:
Marimoža: Zamena za engleski sendvič. Smislio dečak iz Londona koji je u mislima pričao s babom i dedom u Srbiji.
Novak: Šaljiv predlog, reč "novak" je zamena za englesku reč tenis.
Dotis: Zamena za "klik". To je spojenica reči dodir i pritiskanje, skrojena najpogodnije za izgovor. Glagol od ove reči bio bi "dotisnuti".
Vračkulja: Sklopivi sobni stalak za opranu odeću. Svi to imaju, a niko mu ne zna naziv. Predlog je pomalo drevan i čaroban, da rublju ne bude dosadno! Beznemož: Nešto što se mora imati, bez čega se ne može (zamena za anglicizam "mast hev").
Opazica: Na osnovu reči opažanje, zamena za anglicizam komentar. Napinjačina: Kada je nešto u isto vreme i dosađivanje, smaranje i požurivanje (izvedeno iz glagola napinjati).
Hladovinanje/hladovinarenje: Smislio dečak ležeći u dvorištu na ležaljci. U jednom trenutku je rekao: "Ne mogu više da se sunčam, idem malo da se hladovinam" i odvukao ležaljku ispod jelke.
Koronomor: Činjenje i nečinjenje država širom sveta koje je uticalo na veliki broj umrlih tokom korone, pretežno starijih osoba. Zvuk ove reči je uporedan s rečju Holodomor (ubijanje naroda u Ukrajini pod Staljinom). Smislio pisac M. K. - zaključio je Žižić, čiji rad je već prepoznat u Srbiji i dobitnik je Zmajeve nagrade.
Zanimljiv predlog: Potrebno je uvesti srpsko-srpski rečnik u škole
Naš sagovornik se nada da će ovo takmičenje pomoći i samom srpskom jeziku:
- Za trenutno stanje postoje brojni razlozi, koji su veoma duboki i teško rešivi. Iz siromaštva, dugih političkih nevolja i drugih muka koje nas muče proistekla je i nepažnja prema jeziku. Postoji i nedostatak spoznaje o važnosti jezika za opštu saradnju i sporazum, koji nas sastavljaju u jednu državotvornu celinu. Neke nedostatke je ipak moguće ukloniti. Potreban je srpsko-srpski rečnik, koji bi koristio i đak u školi, novinar ili javni radnik. Maternji jezik se ne dobija rođenjem, on se uči. Potrebni su dobri, ispravni uzori. To se odnosi i na novine i na druga javna glasila koja jezik prenose.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
