Glumica Marija Crnobori, bila je jedna od onih koje su svi voleli, a najveći uspeh ostvarila je u Jugoslvoenskom dramskom pozorištu. Na poziv Bojana Stupice je sa svojim suprugom došla u Beograd iz Istre i svojim talentom osvojila beogradsku publiku, ali i učestvovala u izgradnji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje ju je na kraju i proslavilo.
U svojoj bogatoj karijeri odigrala je brojne role, a publika će je zauvek pamiti kao Sofokleovoj Antigoni, Šekspirovoj Lejdi Magbet, Geteovom Ifigenijeom.
Nagrađivana je i odlikovana najvećim priznanjima za posebna ostvarenja i životno delo kao što su Sterijina nagrada (1968), Oktobarska nagrada grada Beograda (1960), Sedmojulska nagrada za životno delo (1974), Dobričin prsten (1992). Marija je 2013. odlikovana Sretenjskim ordenom III reda.
Objavila je knjigu sećanja "Svijet glume" (1991) i "Životić" (2011), zbirku eseja o pozorištu pisanih u periodu od 1952. do 2004, koje je odabrala i uredila prof. dr Jelena Lužina.
Detinjstvo obeleženo tragedijama
Marija je rođena 25.jula 1918. u Banjolama na Istri i imala je sedmoro braće i sestara. Prva velika tragedija ju je zadesila u još u ranoj mladosti kada je tokom Drugog svetskog rata izgubila četvoro braće i sestara. Ovo je ostavilo veliki trag na nju, ali nikada nije pokazivala koliku tugu je nosila u sebi.
Zaprosila muža
Glumica je bila u braku sa rediteljem Markom Fotezom, a njihova ljubavna priča počela je tako što g aje ona zaprosila. Naime, Marko je rekao da se nikada neće oženiti glumicom, a ona ga je zaprosila tako što mu je napisala pismo na 24 strane i predala mu.
- Nisam imala nerava da to šaljem poštom, nego sam mu lično odnela i rekla: To sada čitaj, a ja idem napolje u park. Sedela sam na klupi i čekala. Kad sam se vratila, Marko je rekao – Venčaćemo se 31. avgusta. Tako je i bilo, venčali smo se tog dana 1946. u Dubrovniku - rekla je svojevremeno glumica.
U braku je dobila sina Aleksandra, koji je krenuo očevim stopama i bio jako uspešan reditelj, ali tragedija je nastavila da progoni slavnu glumicu.
Tragedije su se samo nizale
Njen muž preminuo je 2009. godine, a nakon toga doukla ju je smrt jedinca. Aleksandar je iza sebe ostavo tri ćerke i dva unuka, a Marija je preuzela brigu o njima.
- Danas najradije gledam kroz prozor da vidim lepu i visoku brezu koju je posadio moj sin. I tada kao da vidim njega - rekla je Marija svojoj prijateljici Miri Stupici.
Njeno poslednje obraćanje je bilo na predstavljanju knjige "Životić" i tada je rekla da je duboka starost kazna.
- Duboka starost je kazna, mada ipak nije loše živeti. Svi mi živimo neke svoje male živote. I neću da sednem, moram još da hodam po zemlji. Imam dva praunuka, Marka i Danila. I tri unuke. A u životu moraš imati i sreće. Ja je jesam imala. Imala sam i dobre učitelje u velikim teatrima, nekako mi je išlo - izjavila je tada Marija.
Preminula je u 96. godini, 21. oktobra 2014. u Beogradu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
