U bioskopima su se istovremeno pojavila dva filma s potpuno različitim temama i prilično različitom publikom. Premijere su imali "Barbi" o istoimenoj lutki "barbiki" i "Openhajmer" po istoimenom naučniku, tvorcu atomske bombe. Činjenice da su vrlo različiti u temi i pristupu, ali i da su naslovi oba zapravo ime, dovelo je do poplave šaljivih mimova, raznih vizuelnih kombinacija i igara sa imenima.
Čim se o filmovima ne samo priča nego postaju sveprisutni u medijima i na mrežama, uspeh na blagajnama bioskopa je zagarantovan. Kritike i ocene za "Barbi", očekivano, variraju od oduševljenja do prezira. S druge strane, "Openhajmer" dobija niz pozitivnih ocena, koje idu do tvrdnji da je reč o najboljem filmu ove godine (a tek smo na polovini), dok ga raznorazne internetske Baba Vange već vide ovenčanog Oskarima. Da li je zaista reč o takvom remek-delu?
I kvaliteti i manjkavosti ovog filma direktno potiču od njegovog režisera Kristofera Nolana. Nolan ume da snimi filmove koji se pamte - od već kultnog "Mementa", preko po mnogima najboljih filmova o Betmenu, naučnofantastičnog spektakla "Interstelar" i ratnog "Denkerka", pa do glavolomki kao što su "Početak" (Inception) i "Tenet". Sa ovakvom filmografijom i u godinama kada je od njega realno očekivati još zapaženih naslova, nije ni čudo što su očekivanja od "Openhajmera" bila velika i Nolan ih je uglavnom ispunio. Po Nolanovom običaju, okupio je fantastičan glumački ansambl.
Naslovnu ulogu s lakoćom nosi Kilijan Marfi, pridruživši se malom broju glumaca koji su uspeli da se "pretvore" u stvarni lik koji tumače; sličnost sa Robertom Openhajmerom je zapanjujuća. Čak i u manjim ulogama su slavna imena, tu je Kenet Brana kao fizičar Nils Bor, Gari Oldman je predsednik Truman, a jednu od najupečatljivijih uloga dao je Robert Dauni Junior kao Luis Štraus, predsednik američke Komisije za atomsku energiju i Openhajmerov neprijatelj.
Vizuelno je film bogat, epoha je besprekorno dočarana, istraživanje u vezi sa stvaranjem atomske bombe tokom projekta "Menhetn" urađeno je pažljivo i nema velikih odstupanja od istorijskih činjenica. Ako se tome doda trenutak kad se film pojavio, kada je svet na ivici direktnog sukoba nekoliko nuklearnih sila, nije ni čudo što je privukao pažnju.
Kad smo već kod pažnje... Film traje skoro puna tri sata. I u redu, reč je o biografskom filmu koji pokriva stvaranje jednog od najvažnijih pronalazaka u ljudskog istoriji - atomske bombe. Međutim, da se zadržao samo na tome, ne bi se javljale manjkavosti inače karakteristične za Nolanovo stvaralaštvo.
Kristofer Nolan je od autora kojima je potreban neko ko će ih malo obuzdati, jer inače umeju da odu u preterano komplikovanje. Ako je, na primer, nelinearna priča imala nekog smisla u zbunjujućim "Početku" i "Tenetu", ovde to s jedne strane deluje nepotrebno, jer je priča već vrlo komplikovana, baš kao i njen glavni protagonista, koji je bio sve samo ne običan naučnik.
Istovremeno, malo je i kliše - gomila filmova primenjuje isti trik, nađe neki ključni događaj iz kasnijeg života lika, pa se kroz prisećanja ispriča neka pređašnja priča. Ovde je to činjenica da je Openhajmer bio pod istragom zbog simpatija prema komunizmu i na to je dat preveliki akcenat. Jeste on imao svoja "leva skretanja", ali taj čovek je bio i mnogo toga još; poznati citat o tome kako je on postao smrt i uništitelj svetova zapravo je iz hinduističkog verskog teksta.
Openhajmer je sam bio problematična ličnost, bestidni ženskaroš i neko ko je pokušao da otruje svog mentora. Film se o brojne mračne aspekte Openhajmerove ličnosti samo očeše, a upravo ti aspekti daju dodatnu dimenziju tvorcu najrazornijeg oružja, spram čega pitanje da li je bio komunjara ili ne nema bogzna kakvu težinu. Zato za kraj preporuka - film obavezno pogledati, ali i čitati o ovom neobičnom čoveku.
(Kurir.rs/TV Ekran/ Nikola Popević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
