Pisac i prevodilac David Albahari preminuo je danas posle duže bolesti u Urgentnom centru u Beogradu u 75. godini, saopštila je njegova porodica i preneo Fonet.
Rođen je 1948. godine u Peći, a prvu knjigu, zbirku priča "Porodično vreme", objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman "Sudija Dimitrijević" (1978). Za zbirku priča "Opis smrti" dobio je Andrićevu nagradu, a za "Mamac" je nagrađen Ninovom nagradom za najbolji roman u 1996. godini, kao i priznanjem Narodne biblioteke Srbije. Zbirka priča "Svake noći u dugom gradu" dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine.
- David Albahari je bio skromni i nenametljivi div reči. Mnogi su želeli da pišu kao on, neki su probali da ga oponašaju, ali on je u svom pristupu pisanju bio jedinstven. Nalazio je duboku vezu između čina pisanja i putovanja i smatrao je da pisanje priča svojevrstan vid učenja. I zaista je tako, veliki pisci se nikad ne užive u svoj položaj živih klasika, već nastavljaju da istražuju i putuju kroz svoje delo, kao velika deca. Albahari je znao da je pripovedanje u korenu književnosti i da je manje bitan onaj ko priča priču, već da je najbitnija priča sama. On je pripovetku svog života završio, na nama ostaje da nanovo čitamo njegove priče, putujemo i učimo - kaže za Kurir Dejan Stojiljković.
Velikog pisca veoma ceni i njegov kolega Vladimir Kecmanović:
- Davida Albaharija pamtim kao izuzetno pristojnog i prijatnog čoveka. Izrazito cenim njegov značaj u jednom periodu u istoriji srpske književnosti, u kom je izvršio značajan uticaj na generaciju tada mladih pisaca. Kao čovek upućen u svetske tokove, on je tadašnjim literarnim šegrtima majstorski otvarao horizonte - kaže za Kurir književnik.
Iako je Albahari bio konstantno prisutan na našoj književnoj sceni, retko se pojavljivao u javnosti jer je uživao u tome da, kako je govorio, bude "nevidljivi pisac".
- Pisao sam onako kako sam mogao da pišem. Želeo sam da to što radim dođe do određenog broja čitalaca, a da s druge strane, nevezano od sredine u kojoj sam živeo i posla kojim sam se bavio, budem nevidljivi pisac. Zamislite kako je predivan osećaj da hodate ulicama, a da tek poneko zna da ste pesnik. Ćutite i prihvatate zajedničku tajnu, a taj neko je mogao da dođe kod tebe uveče da se družite ili da izađete i prošetate. Sve je to izuzetno zanimljivo i privlačno. Da li je to ono što me ističe od drugih pisaca, ne znam - rekao je Albahari u palati Madlena kad se poslednji put pojavio u javnosti.
Bio je član SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva. Od jeseni 1994. godine do 2012. godine živeo je u Kalgariju, u Kanadi. Godine 2012. vratio se u Beograd.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
