Dragan i Predrag Laković rođeni su kao blizanci, a za kraj njhovih života vezuju se različite jezive priče. Kao svoj životni poziv odabrali su glumu i ostaće upamćeni kao legende jugoslovenskog i srpskog filma.
Rođeni su 28. marta 1929. godine u Skoplju a njihova smrt je do dan danas za mnoge ostala misterija. Predrag Laković bio je pet minuta stariji od brata blizanca i jedva je preživeo kada se rodio.
Predrag Pepi Laković
Srednju školu je završio u Peći, a zatim je upisao Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Na Akademiji je bio u klasi sa velikanima jugoslovenskog glumišta, Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Vlastom Velisavljevićem.
Usavršavao je pantomimu u Parizu, kod Marsela Marsoa i Žaka Lekoka, a glumačku karijeru je započeo u Beogradskom dramskom pozorištu.
U svojim ulogama tumačio je obične ljude, često boeme i one sa margine. Dobitnik je mnogih nagrada, a jedna od njih je Oktobarska nagrada Grada Beograda, koju je dobio 1987. godine. Među televizijskom publikom ostaće upamćen po liku Koste, urnebesnog ujaka iz Pariza Emilije Popadić u seriji „Bolji život".
Lakovića su mnogi opisivali kao povučenog čoveka, ali i kao velikog boema. Često je uživao u pecanju na Mrtvoj Tisi, kod Čuruga gde je imao vikendicu.
Poslednja uloga mu je bila u filmu Emira Kusturice “Crna mačka, beli mačor”.
Tu je tumačio rasejanog matičara. Nažalost, poslednju ulogu nije završio jer je preminuo 9. septembra.
Upravo na tom mestu, na Mrtvoj Tisi, završio je svoj život, tako što se udavio u reci. Beživotno telo glumca pronašli su lokalni alasi.
Spekuliše se da je u smrt ipak otišao svojevoljno, međutim, tako nešto zvanično nikada nije potvrđeno, te je njegova smrt na neki način i danas misterija. Tako su tada pisali mediji, ali ništa nije potvrđeno, niti demantovano.
Dragan Laković
Za razliku od Predraga, koga publika pamti kao samotnjaka, Dragan Laković ostaće upamćen kao voditelj dečje emisije „Deco, pevajte sa nama“, u kojoj je deo programa bio i hor „Kolibri“.
Za njega može reći da je obeležio detinjstva mnogim generacijama, a sa malih ekrana širio je pozitivnu energiju i ulapšavao dane najmlađoj publici.
Po profesiji je, baš kao i njegov brat blizanac, bio glumac. Bio je član Pozorišta na Terazijama, gde je ostavio značajan trag, posebno u mjuziklima: „Put oko sveta“, „Cigani lete u nebo“, „Moja ljupka dama“.
Za njegovu smrt vezivale su se jezive priče, da je preminuo kao beskućnik i da je njegovo beživotno telo pronađeno u vozu koji je putovao na relaciji Beograd – Bar.
Međutim, kako mnogi navode, takve tvrdnje nisu bile istinite, već je glumac preminuo iznenada 31. maja 1990. godine u svom stanu od infarkta.
Pošto se na Internetu pojavila potresna priča da je Laković umro kao beskućnik 31. maja 1990. godine u vozu u koji je ušao na Železničkoj stanici u Beogradu da bi se malo odmorio, oglasila se njegova ćerka Ljiljana.
“Preminuo je 31. maja 1990. u svom domu, kao voljen suprug, otac, prijatelj i kolega. Ne razumem da neko posle 24 godine vređa mrtvog čoveka, a time i porodicu i prijatelje, kolege, pozorište u kome je do poslednjeg dana radio. Ne želim da se spuštam na nivo čaršijskih urbanih legendi”, rekla je svojevremeno Ljiljana Laković.
U znak sećanja na Dragana Lakovića, vrtić u Bloku 61 na Novom Beogradu dobio je ime po ovom umetniku.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
