Festival Zauvek Šaban Bajramović, u čast legende romske muzike, održaće se prvi put u Beogradu 16. avgusta u Akademiji 28. Ova manifestacija već 12 godina početkom avgusta u Nišu okuplja mlade muzičare s ciljem da promoviše romsku kulturnu baštinu i čuva sećanje na lik i delo slavnog umetnika.
Šaban je ostao upamćen kao svetski kralj romske muzike, a iza njega je ostalo 20 albuma i 50 singlova. Napisao je i komponovao, kako kažu, oko 700 pesma. Snimao je filmove s Goranom Paskaljevićem "Nedeljni ručak" i "Anđeo čuvar", kao i sa Emirom Kusturicom "Crna mačka, beli mačor". Bio je inspiracija brojnim umetnicima, među kojima je i Goran Bregović. Ostao je simbol Niša, a udruženje Veseli Romi odlučilo je da sačuva sećanje na umetnika od zaborava.
Vredne uspomene
- Šabanova supruga Milica Bajramović dala nam je dozvolu za osnivanje festivala i uručila prvu plaketu učesnicima. Ostavila mi je u amanet da čuvam sećanje na njega. Pre tri godine dogovorili smo se da proširimo festival, pa će se ove godine prvi put održati u Beogradu i veliku zahvalnost dugujemo Akademiji 28, koja nam je dala prostor, ali i ministarki kulture Maji Gojković, koja je imala sluha za našu ideju. Želja nam je da u narednim godinama festival održimo i u Novom Sadu, Požarevcu i celoj Srbiji. Želimo da podsetimo ljude na Šabana i na to šta je predstavljao za romsku kulturu. Da nije bilo Šabana, romska muzika ne bi bila toliko bogata - kaže u razgovoru za Kurir direktor festivala Mile Petrović.
Muzičar školu gotovo da nije pohađao, a muzičko obrazovanje stekao je na ulici, što mu nije predstavljalo prepreku u stvaranju jer je bio apsolutni sluhista.
- Sa šesnaest godina počeo sam da snimam sa Šabanom. Bio sam najmlađi član u njegovom orkestru. Radili smo godinama zajedno i sprijateljili se, gotovo da smo jedno vreme bili porodica. Neverovatna je činjenica da Šaban nije bio obrazovan, ali je bio apsolutni sluhista. Pisao bi pesme za pet minuta, ideje su mu navirale. Na omotima od cigareta jedva bi spajao slovo po slovo. To što je mogao. Posle bi mu kod kuće prepravljali. Dugo nije bio priznat kao umetnik, a veliku slavu stekao je nakon što je objavio album "Đelem, đelem". Zahvaljujući direktoru Nišvila, Šaban je u svoju muziku ubacio i latino zvuk, što mu je otvorilo put ka Americi - objašnjava Petrović.
Mladost ludost
U čast umetnika sa svetskim renomeom, udruženje je snimilo dokumentarac u kome su sagovornici podelili sećanja i otkrili detalje o njegovom poreklu, ali i pravu istinu zašto je bio na Golom otoku.
- Prošle godine smo snimili i dokumentarni film "Zauvek Šaban Bajramović". Tu o umetniku pričaju eminentni ljudi, koji su ga poznavali. Pet godina smo jurili i pokušavali da pronađemo one koji su svirali sa Šabanom kako bi govorili pred kamerom. Neke stvari koje se pišu o njemu stvarno nisu tačne, što su potvrdili njegovi prijatelji i rodbina - ističe Petrović i dodaje:
- Pronašao sam njegovog rođaka Emina Bajramovića, koji je pričao o njihovom poreklu. Zanimljivo je da su oni sa Kosova, a pravo prezime im je Kurteši. Šabanova porodica je došla u Niš zbog krvne osvete sa Albancima. Deo porodice koji se naselio u Nišu promenio je prezime u Bajramović, a drugi deo, koji se nastanio u Prokuplju, uzeo je prezime Nakić. Takođe, svi znaju da je Šaban bio na Golom otoku, ali je malo poznato zašto je tamo završio. Pobegao je iz vojske, zbog jedne devojke s kojom se zabavljao u to vreme. Šaban je bio mangup, znate već mladost-ludost. E, ta mladost mu je donela probleme sa zakonom - zaključio je Petrović.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
