Dokumentarni film "Drug Marko" o Aleksandru Rankoviću premijerno će se emitovati svakog utorka na RTS.
40 godina posle smrti, lik Aleksandara Rankovića oživeće Nebojša Dugalić. Ovaj dokumentarano igrani program otkriće zašto je Edvard Kardelj istisnuo Rankovića iz srca Josipa Broza. Kako je od simbola jugoslovenstva, pošto ga je Josip Broz Tito smenio, postao ikona srpstva.
U susret prvoj epizodi
U prvoj epizodi serije "Drug Marko” gledaoci će saznati najvažnije podatke o porodici i poreklu Aleksandra Rankovića, njegovom dolasku u Beograd na izučavanje abadžijskog zanata i teškim uslovima života sa kojima se susreo kao dvanaestogodišnji dečak.
Kroz rekonstrukcije, komentare sagovornika i naratora, biće prikazano njegovo uključivanje u sindikalni i radnički pokret, a kasnije i članstvo u KPJ i učešće u protestima i demonstracijama.
- Napravili smo malo obrt. Sagledali smo taj period iz dva različita ugla, jer ovo je priča o blistavoj karijeri i njenom sunovratu. Ranković je bio u zatvoru, prošao rat, ali dospeo i do najvećih pozicija u zemlji. Kad je krenula čistka, nije ga mimoišla - rekao je Dugalić, koji tumači Rankovića.
Ranković je umro 1983. godine, a glumac ga pamti kao dete.
- Sklonjen je čovek koji je čuvao srpske interese. Bilo je to malo složenije situacija, jer su se pravile pozicije šta će biti nakon Titove smrti - otkrio je Dugalić.
Posebno mesto zauzima njegova supruga Ladislava Slavka Ranković, koja je snosila velike posledice zbog optužbi i smene svog muža, ali je ostala nepokolebljivo uz njega i dostojanstveno podnosila nametnute sankcije i progon kao univerzitetski profesor. Slavku tumači Vaja Dujović, Tita igra Dragan Vujić Vujke, a Jovanku Broz ponovo mlada Milica Tomašević.
Ko je bio Aleksandar Ranković?
Aleksandar Leka Ranković bio je mnogo toga - prvi načelnik OZNE i UDBE, čovek koji je do 1966. godine bio na čelu svih policijskih i tajnih službi i jedan od Titovih najbližih saradnika. Pa ipak, mlađe generacije zapravo ne znaju ko je bio ovaj čovek niti šta se to sa njim dogodilo. Oni koji znaju, imaju pak druga pitanja od kojih je najčešće ono - zašto je Ranković posle Brionskog plenuma zauvek zaćutao...
Na Brionskom plenumu zakazanom 1. jula 1966. Aleksandar Ranković je malo govorio. Bio je izolovan, a bivši saborci su ga se klonili. Delovao je konfuzno, zbunjeno i nije se branio. Svi učesnici rasprave osudili su njegove postupke. Tokom sednice mu je naglo pozlilo, pri čemu je doživeo blagi infrakt. Kada je govorio, pričao je samo o svojoj moralnoj odgovornosti i podneo je ostavku na sve funkcije, pisao je Kurir stil.
Tako je 1. jula 1966. godine okončana, do tada, blistava karijera Aleksandra Rankovića, osnivača svih tajnih službi na prostorima Jugoslavije, kuma i jednog od najbližih saradnika Josipa Broza Tita.
Ali ovo je tek kraj priče…
Ranković je bio jedan od ljudi koji su posle Drugog svetskog rata isplivali kao najpouzdaniji borci u ime novog poretka i jedan od “starih komunista”. OZNA je već bila osnovana 1944. i tih dana je imala pune ruke posla.
Delovanjem bezbednosnih službi na čijem je čelu Ranković bio, posleratna država je veoma brzo i uspešno očišćena od političkih neprijatelja režima – četnika, nedićevaca, zboraša… a komunistička vlast je učvršćena. I posle razlaza Tita i Staljina, Ranković je ostao veran partiji i Titu. Službe kojima je on rukovodio vršile su masovna hapšenja i likvidacije simpatizera Informbiroa. Mnogi su osuđeni bez dovoljno dokaza, samo na osnovu sumnji i bez kriterijuma.
Do 1966. godine politička moć Aleksandar Ranković stalno je rasla. Zato je njegov pad bio još veći kada je “afera prisluškivanja” jednom izbila.
Pad
Te 1966. godine navodno su otkriveni uređaji za prisluškivanje u Titovom kabinetu i spavaćoj sobi njegove supruge Jovanke u rezidenciji u Užičkoj broj 15 u Beogradu. Ko je tačno pronašao te uređaje i na koji način, nikada nije obelodanjeno, ali je krivica odmah pala na Službu državne bezbednosti i na njenog prvog čoveka – Aleksandra Rankovića koji je optužen da se "kao sila izdigao iznad društva".
I onda je 1. jula usledio Brionski plenum na kome se Ranković sam povukao nakon što je bio žestoko kritikovan od strane dojučerašnjih drugova.
Posle njegove smene na Brionskom plenumu, nastupila je "čistka" - smenjeni su, prevremeno penzionisani, pa i uhapšeni mnogobrojni funkcioneri za koje se smatralo da su Rankovićevi simpatizeri. Bio je to prvi veliki lom u jugoslovenskom vrhu, posle smene Milovana Đilasa 1954. godine.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
