EKSKLUZIVNO! PRVI SMO GLEDALI HEROJE HALIJARDA: Antologijska uloga Lauševića, a krenuće vam suze kad vidite scene Radoša Bajića

Drugi svetski rat, partizani i četnici, odnos Tita i Draže, patriotizam, humanost, žrtvovanje naroda, antička drama u Srbiji u leto 1944. godine samo su neke od tema kojima se bavi ostvarenje "Heroji Halijarda". Prvi susret sa publikom film će imati narednog vikenda u selu Pranjani u sklopu obeležavanja godišnjice operacije "Halijard". Pre premijere, koja je zakazana za 10. oktobar u Beogradu, ekskluzivno smo dobili priliku da prvi pogledamo dugoočekivani projekat reditelja i scenariste Radoša Bajića, na kome je radio više od pet godina.

Ratna drama inspirisana je istinitim događajima, kada je u proleće i leto 1944. godine u selu Pranjani podno Ravne gore od sigurne smrti spaseno više od 500 američkih i savezničkih pilota u jednoj od najvećih akcija spasavanja iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu, poznatoj kao operacija "Halijard". Više od 70 godina ova tema je bila skrajnuta od očiju javnosti. Film i počinje dokumentarnim materijalima sa svedočanstvima preživelih, ali ovo ipak nije dokumentarac. A naravno, nije ni film, kako su mu neki presudili a da ga nisu ni pogledali, koji se bavi propagandističkom revizijom uloge Đenerala Draže Mihaliovića, kog igra Nebojša Ljubišić nakon sjajnog Nebojše Glogovca.

"Heroji Halijarda" prate sudbinu porodice Jović. Glavni junak ove priče je otac Kosta, kog tumači Žarko Laušević. Kosta ima tri sina i ćerku. Dok se Mirko (Nikola Rakočević) bori u odredima Jugoslovenske vojske u otadžbini, Sreten (Vučić Perović) pridružio se partizanima, a Ilija (debi na filmu Čubrila Čupića), najmlađi muški naslednik, koga otac želi da sačuva, rastrzan je između dve strane.

Da su Amerikanci obradili ovu temu, sigurno bismo videli priču iz očiju nekog od preživelih pilota, ali ovo je ipak srpski film. Radoš Bajić je dao i tu vizuru u ovom monumentalnom ostvarenju, pa nam odmah, u prvim minutima, stižu piloti, koji prinudno iskaču na tlo Šumadije. Tu upoznajemo mladog Edvarda Volša (Stiven Mur), koji će tokom boravka u Srbiji biti u kući porodice Jović.

U veoma dobroj dramaturgiji, za koju slutimo da su se postarali koscenaristi Dušan Kovačević i Strahinja Madžarević (autor "Crne svadbe"), osnovni fokus filma je drama porodice unutar velikog istorijskog događaja. Upoznajemo tu i generala Armstronga, šefa engleske vojne misije, američkog obaveštajca kapetana Musulina, koga igra naš glumac s karijerom u Holivudu Nikola Kent, tu su pored Draže i druge istorijske ličnosti, Kalabić, Dragiša Vasić, Živko Topalović, kapetan Raković i posebno impresivan komandant operacije "Halijard" Zvonimir Vučković, koga sjajno igra Radovan Vujović. U podeli su i Voja Brajović i Nebojša Dugalić, ali njihove uloge su više pojava.

Reditelj Radoš Bajić se u svom tumačenju ovog događaja drži temeljnih istorijskih fakata. Međutim, on se ne svrstava ni na stranu četnika, a ni partizana. Poput antičke drame, središte potresne radnje je na raspadu porodice Jović, na srpskoj nacionalnoj tragediji i bratoubilaštvu, koji ceo jedan narod odvode u sunovrat.

Za Lauševića je ovo još jedna antologijska uloga. On maestralno igra svoje scene, sa lakoćom, i kao da uživa u kadrovima kad je pored njega Petar Božović, koji mu tumači oca, kao i na početku karijere. I do kraja filma Božović ne progovara ni reč, ali sve vam je jasno šta oseća kad njihovu kuću zadesi iznova nova tragedija. Sjajni su i uverljivi u svakom kadru i glumci Nikola Rakočević i Radovan Vujović. S druge strane, Jovo Maksić jeziv je u ulozi negativca, a Milan Vasić prijatno je iznenađenje. Posebno važan lik i izvanrednu epizodu ostvario je i sam reditelj kao Ludi Gojko. Bajić će i zapevati, a nekima će, u njegovi poslednjim scenama, verovatno krenuti i suze. Meni jesu.

Među ženskim ulogama, kojih nema previše u ovom spektaklu, dominiraju Nela Mihailović, Nina Nešković i mlada Teodora Dragićević. Osmeh će vam, potpisujem, izmamiti sjajna Vanja Ejdus u briljantnoj minijaturi seoske vračare. Zaslužila je da odigra i nešto veliko na našem filmu.

Poseban utisak ostavlja i snimateljski rad Predraga Jočića, kao i kostim Borisa Čakširana, maske Mirjane Stevović i scenografija Jelene Mirković. Za razliku od domaćih filmova, "Heroji" nemaju problem sa zvukom, a i specijalni vizuelni efekti i animacije, za koje su bili zaduženi Jelena Bajić Jocić i Boriša Simović, iznad su naših očekivanja.

U produkcijom smislu teško se možemo setiti projekta u srpskoj, pa i u eks-Ju kinematografiji koji izgleda tako profesionalno i snažno, što je svakako zasluga Telekoma Srbije i "Kontrast studija", čiju izvrsnu produkciju je vodio Nedeljko Bajić.

Čuveni Mihiz je govorio kako dobra predstava ima hiljadu mana, a loša samo jednu - da je loša. I film "Heroji Halijarda" ima jednu veliku manu, što ne traje tri sata, već 40 minuta kraće. Neke scene su morale da ispadnu u montaži, a za odgovore na pitanja šta se desilo s pojedinim junacima ostali smo uskraćeni. Kraj je izuzetno potresan. Ipak, najbolji sud o ovom ostvarenju daće publika. Oskara teško da može da osvoji, jer ga nisu snimili Amerikanci, već Radoš Bajić. Ali nikad se ne zna - možda nas demantuju.

Kurir.rs, Ljubomir Radanov

Bonus video: