Obožavana srpska glumica i jedna od najlepših žena sa naše javne scene - Sloboda Mićalović, u jednom televizjskom gostovanju govorila je o svom imenu i razlozima zbog kojih je njen otac koji isključivo ovo ime imao na umu za svoju ćerku.
Zadojen životnom i ljubavnom pričom Ive Lole Ribara i Slobode Trajković, Dragan Mićalović je želeo da se i njegova potonja deca zovu po ljudima kojima se sam divio. Zahvaljujući popularnosti njegove ćerke u narodu zaživelo je interesovanje za likom i delom Slobode Trajković.
- Tata mi je dao ime i prvo mi je, naravno, smetalo. Niko se nije zvao Sloboda na ovom svetu da ja znam. Sem Slobode Trajković, po kojoj sam ja i dobila ime. Ona je verenica Ive Lole Ribara. Mislio je da, ako dobije sina, on se zove Ivo, a ako bude ćerka da se zove Sloboda. Moja Mirjana se zove po sestri Ive Lole Ribara, Tako je sve to umreženo.
Ono što je meni drago jeste da, po nekoj mojoj evidenciji, petnestak devojčica je po meni dobilo ime Sloboda, pa će sigurno pitati ko je Sloboda Trajković i tu je misija ispunjena - ispričala je jednom prilikom Sloboda Mićalović gostujući na televiziji K1.
Ko je Sloboda Trajković?
I mnogi su se ponovo zapitali - ko je bila ona - žena koja nikada nije saznala da je baš njoj bilo upućeno jedno od najlepših ljubavnih pisama na ovim prostorima, a upravo ono je zapečatilo sudbinu cele njene porodice.
Bila je verenica Ive Lole Ribara, a cenu te ljubavi platila je glavom!
Sloboda Trajković rođena je u porodici uglednog apotekara Svetolika Trajkovića 7. oktobra 1918. godine u Vrnjačkoj Banji. Dobila je ime Sloboda zato što je rođena u godini kada se završio Prvi svetski rat i došla dugo iščekivana sloboda. Njen otac je, kao veliki patriota, pomagao partizanima slanjem lekova, a brat Miroslav je bio aktivni učesnik Antifašističkog pokreta, pa je upravo zahvaljujući njemu, ona jednom pilikom upoznala čuvenog sekretara SKOJ-a – Ivu Lolu Ribara, piše "Istorijski zabavnik".
Ljubavno pismo izazvalo porodičnu tragediju
Po očevom zahtevu, brat Miroslav i sestra Milica su nastavili porodičnu tradiciju i upisali studije farmacije, dok je Sloboda bila student hemije.
Porodice Ribar i Trajković je za večerom 6. aprila 1941. trebalo da se dogovore oko svadbe Ive i Slobode, ali do ovog susreta nikada nije došlo zbog bombardovanja Beograda tog dana.
Kada je počeo rat, a Lola krenuo u partizane, Sloboda je želela da krene sa njim, ali je on odbio rekavši joj da je suviše krhke građe i da neće izdržati surove uslove narodnoslobodilačke borbe.
Na njegov zahtev, ona se tada sklonila iz Beograda kod tetke u Vrnjačku Banju, ali nažalost, tako nije uspela da izbegne strašnu sudbinu.
Ljubav između mladog para je bila veoma jaka, o čemu svedoči i Ivino pismo upućeno Slobodi, koje se danas smatra jednim od najlepših ljubavnih pisama ikada napisanih na ovim prostorima.
"Najdraža jedina moja! Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvek! – da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano. U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, – želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari. U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao ni milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.
Znaj dušo, da si ti jedina koju sam voleo i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći – onakvoj kakvu smo želeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba želeti. Ako primiš ovo pismo – ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svetu u kome budeš tad živela, naći ćeš , uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi. Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću. Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ. Uvek tvoj.”
Sloboda pismo nikada nije pročitala. Ono je došlo u ruke Gestapoa koji je zbog njega priveo celu porodicu Trajković, izuzev Slobode i sestre Milice, koja je tada živela u svom stanu i zahvaljujući tome jedina preživela tragediju.
Nemačka policija je deset dana mučila Slobodinu sestru Veru, misleći da je ona, a kada su shvatili da se Sloboda nalazi u Vrnjačkoj Banji, uhapsili su je tamo.
I tako je Sloboda odlučila… Lolu nikada nije izdala i zajedno sa ostatnkom porodice je prebačena u logor na Banjici gde su 9. maja 1942. svi ugušeni u gasnoj komori.
Slobodin život kao inspiracija
Slobodina sestra Milica je mnogo godina kasnije, prisećajući se ove tragedije, u jednom intervjuu izjavila da Gestapo nije mogao da zna da je Sloboda Lolina verenica i da je tu informaciju Nemcima preneo neko blizak paru.
Ni Ivo Lola Ribar nije stigao da taj slučaj “istraži”. Poginuo je 27. novembra 1943. godine na Glamočkom polju, neposredno pre poletanja aviona kojim je trebalo da otputuje u Kairo, kao prvi diplomata nove Jugoslavije i šef prve vojne misije NOVJ.
U poslednjem pismu koje je poslao ocu Lola je pomenuo i Slobodu.
– Mojа Slobodа, onаko mаlа i nežnа, pošlа je u smrt kаo nа šetnju, s osmehom, koji je uvek bio njezin – napisao je.
Ime Slobode Trajković nosi jedna ulica na beogradskoj opštini Voždovac, a književnica Nada Marinković napisala je 1980. godine njenu romansiranu biografiju “Legenda o devojci Slobodi”. Dirnut njenom tragičnom sudbinom glumac Dragan Mićalović ćerku, takođe glumicu, nazvao je po njoj.
Ova mlada heroina, njena ljubav sa Ivom Lolom Ribarom, kao i pomenuto pismo, bili su inspiracija i grupi “Korni” da napišu jednu od svojih možda najboljih pesama “Ivo Lola”.
(Kurir.rs/BlicŽena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
