Glumac Danilo Lazović jedno je od imena naše glumačke scene, koje se ne zaboravlja. Proslavljeni dramski umetnik odigrao je brojne role, a replike u kultnim serijama "Srećni ljudi", "Porodično blago" i "Stižu dolari" se i danas prepričavaju.
Bogata karijera
Lazović je prvu značajniju ulogu ostvario 1974. godine u TV seriji "Otpisani", a potom je glumio u velikom broju filmova i pozorišnih predstava.
Najveću popularnost donela mu je ipak rola Šćepana Šćekića, po kojoj je ostao upamćen, a značajnije uloge ostvario je u filovima: "Dvoboj za južnu prugu" (1978), "Laf u srcu" (1981), "Lazar" (1984), "Najbolji" (1989), "Poslednji krug u Monci" (1989), "Mala" (1991), "Tri karte za Holivud" (1993), "Jagoda u supermarketu" (2003)....
Bio je član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu do 2001, ali je igrao i u mnogim drugim pozorištima, uključujući Atelje 212 i Zvezdara teatar (u čijih je osam predstava igrao blizu šest stotina puta, najviše u Kovačevićevoj "Klaustrofobičnoj komediji" i Pavlovićevoj "Maloj", koja je imala i filmsku verziju), kao i scene Studentskog kulturnog centra i drugih alternativnih scena.
Smrt
Preminuo je 25. marta 2006. od infarkta. Komemorativni skup je održan na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Po želji porodice niko nije držao govor, već je preko razglasa pušten Lazovićev monolog u poemi svetog Nikolaja Velimirovića "Kosovski zavet cara Lazara".
Sahranjen je na Topčiderskom groblju, uz prisustvo članova porodice, prijatelja i kolega i velikog broja poštovalaca njegovog rada.
Deca
Lazović je sa suprugom Brankom dobio četvoro dece. Ćerka Jelena je farmaceutkinja, sin Miloš zajedno sa majkom vodi prodavnicu, ćerka Milena je psihološkinja i ujedno prvakinja države u plesu, dok je sin Vuk uspešan sportista.
Uspešni rukometaš
Vuk je rođen 1988. godine u Beogradu, a sportsku karijeru započeo je u rukometnom klubu Partizan. Vuk je oženjen rukometašicom Barbarom Varlec, koja je poreklom iz Slovenije. Sa njom ima sina Luku.
Vuk je jednom prilikom o svom slavnom ocu, koga je istetovirao na ramenu izjavio:
- Ne moram da kažem koliko mi nedostaje, pogotovo u ovakvim momentima, ali to je život. Od samog starta rekao sam sebi da moram da nastavim. Imam brata, sestre i mamu. Znao sam da ne mogu ništa promeniti, a morao sam i njima da pomognem. Otac mi stoji istetoviran na ramenu. Ceo život borim se da njegovo ime ne obrukam. Mislim da nisam i nikada ga neću obrukati.
On je tom prilikom priznao da mu jako teško pada što njegov otac nije video uspehe koje je postigao, niti imao priliku da uživa u odgajanju unuka.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
