PREMIJERA PREDSTAVE "ZAJEDNO" U SRPSKOM NARODNOM POZORIŠTU: Priča o porodičnom susretu 7 dana nakon smrti dominantnog oca

Premijera pozorišne predstave „Zajedno” u koprodukciji Centra za kulturu Tivat, Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, Beoarta Beograd i Kulturnog centra Pančevo, po tekstu Ane Đorđević i u režiji Jane Maričić biti izvedena sutra, 13. septembra sa početkom u 19 časova i 30 minuta na Sceni „Pera Dobrinović“ našeg najstarijeg teatra.

“Neposredno po obeležavanju pomena na groblju, u njegovoj kući za stolom, na ručku, nalaze se njegova supruga, sin i snaja, ćerka i zet i prvi komšija. To je jedna mentalitetska predstava. Na našim prostorima, bilo da je veselje ili pomen, koji god da je povod, okupljanje familije je jedna rizična situacija. A mi se u pozorištu bavimo rizičnim, graničnim situacijama.

Za tim stolom, vrlo brzo će se zaboraviti na smrt oca i ispostavljaće se nekakve tajne i istine. To je nešto vrlo blisko i poznato publici sa naših prostora, a uvek je vredan izvor, kako humora, tako i dubljih emocija, koje će publika, nadam se, prepoznati i doživeti tokom gledanja naše predstave. Mi smo se trudili da na komunikativan, a opet za nas umetnički izazovan način ispričamo ovu priču.”

Direktor drame Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad Milovan Filipović o novom komadu kaže: ”Srpsko narodno pozorište je poslednjih nekoliko godina okrenuto saradnji, posebno ka pozorišnim delatnicima iz Crne Gore, ali, ove predstave ne bi bilo da nije možda jednog jedinog privatnog producenta na ovim prostorima, koji se na ozbiljan način bavi pozorištem, a to je Boris Mišković. Sa BeoArt-om, koji predstavlja gospodin Mišković, mi smo već nekoliko puta imali zajedničke predstave, visokokvalitetne, velikih umetničkih dometa, pa smo i ovog puta na njegov predlog, zajedno sa CZK Tivat i Kulturnim centrom iz Pančeva vrlo rado ušli u produkciju predstave, posebno jer je reč o Ani Đorđević, koja je jedan od najigranijih pisaca na sceni SNP-a.“

Glumica Gordana Đurđević Dimić, o ulozi udovice, koja posle mnogo godina za istim stolom dočekuje sina i kćer, sa njihovim partnerima, kaže: “Ona pokušava da sastavi nešto što se razbilo u krhotine. Sama je bila pod velikim egom svog muža, koji je nije voleo, kako sama kaže.

Sad kad je dočekala da svi krenu za svojim životom, ona je u prilici da uradi nešto za sebe, a najvažnije je da iskreno govori o svom životu i sagledava ga kao neuspeli eksperiment. Naročito je teško starim ljudima kad shvate da su mnogi njihovi napori propali, naročito vezani za sopstvenu decu. Izvanredna uloga i izvanredna mogućnost za mene, da sam sanjala, ne bih mogla da smislim za sebe bolju ulogu u ovim godinama.”

Glumac Branislav Jerković zahvalio je Borisu Miškoviću na hrabrosti i istrajnosti, CZK-u i SNP-u, pre svega direkciji drame, kolegama, rediteljki i britkom peru Ane Đorđević što u ovim, “ne baš sjajnim vremenima za pozorište imaju snage, volje i hrabrosti da se bave najvažnijim temama za jedno društvo.“

Njegov kolega Jugoslav Krajnov konstatovao je da je za njega sve to jedna gorka komedija, jer će “svako ko bude gledao predstavu moći da se na neki način pogleda u ogledalu.

“Sve naše porodice uglavnom imaju određene modele i određene šablone po kojima svi mi, nažalost živimo. Sve manje primećujemo jedni druge, sve prolazi pored nas, a tek kada se dese neke stvari, počinjemo da primećujemo jedni druge. Brat i sestra u nešoj predstavi su smrtni neprijatelji, a ipak se na kraju svi skupimo. Nadam se da ćemo i mi svi moći jednog dana da se skupimo, da pogledamo jedni drugima u oči i da budemo više solidarni i empatični, da počnemo konačno da živimo ljubav, a ne stalno neku mržnju.”

(Kurir.rs)

Bonus video: