KNEZ MIHAILO HTEO JE DA SE OŽENI SESTRIČINOM: Nesrećno je bio zaljubljen u ćerku svog suparnika, a njoj je posvetio čuvene stihove

Knez Mihailo Obrenović jedan je od najznačajnijih srpskih vladara. Na prestolu Srbije sedeo je u dva navrata - od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, a njegov tragičan kraj prikazaće film "Što se bore misli moje" u režiji Milorada Milinkovića koji će sutra imati svetsku premijeru u Kragujevcu.

Dva veka od rođenja

Na velikom platnu biće prikazano je sedam poslednjih dana u njegovom životu. U pitanju je politički triler po scenariju Milorada Milinkovića i Dragoljuba Stojkovića o atentatu na jednog od naših najvećih vladara koji se 1868. godine dogodio na Košutnjaku.

U njegovom rodnom gradu i tačno dva veka od rođenja kneza Mihaila stiže pred publiku.

- Ima stvari koje nisu poznate i nikada se neće ni saznati. Što se tiče poznatih stvari, mi smo se apsolutno držali istorijskih činjenica, a što se tiče nekih momenata koji nisu rasvetljeni, predstavili smo ih onako kako mislimo da su se odigrali. U tom smislu nismo se igrali, sve je tako moglo da se dogodi - rekao je reditelj filma.

Knez Mihailo je platio glavom zbog politike, ali autori se bave i njegovom ljubavnim životom. Nakon izgnanstva 1842. godine knez Mihailo Obrenović neko vreme bio je u Vojvodini, a onda se pridružio svom ocu Milošu u Beču. To vreme koristio je da putuje po evropskim dvorovima i uspostavlja veze, a 1953. oženio se u Beču groficom Julijom Hunjadi.

Kada se Mihailo vratio na presto 1860, ona je postala kneginja Srbije i za nju je 1861. napravljen tron u Sabornoj crkvi u Beogradu. To je bio treći tron, posle kneževog i patrijarhovog. Zbog njenog neverstva razveli su se sporazumom 18. novembra 1865.

Nakon nje, Mihailo je želeo da se oženi Katarinom Konstantinović, koja mu je bila bliska rođaka. Njena majka Anka Konstantinović bila je bratanica Mihailovog oca Miloša. Najava ovog braka izazvala je buru u Srbiji, a usprotivili su joj se i narod, i Crkva, ali i i brojni političari. Jedan od najvatrenijih protivnika bio je Ilija Garašanin, dugogodišnji predsednik vlade i nekad najbliži knežev saradnik. Zbog sukoba Mihailo ga je smenio 1867. godine.

Priča o knezu Mihailu je vezana za jednu od najlepših ljubavnih pesama u 19. veku. Svoje misli i osećanja iskazivao je u stihovima "Što se bore misli moje", koju je napisao u 27. godini.

Slobodan Jovanović u delu "Druga vlada Miloša i Mihaila" iznosi pretpostavku da je knez pesmu posvetio svojoj sestričini i nesuđenoj supruzi Katarini. - Zbog Mihailove nerešenosti pitanje o njegovoj ženidbi stajalo je gotovo tri godine na dnevnom redu i bilo je neprestano pretresano. Ceo mladi Beograd pevao je "Što se bore misli moje", jednu pesmu za koju se govorilo da ju je ispevao sam knez u svom ljubavnom jadu. Ljudi su se čudili kako jedan tako zaljubljen čovek ne može da se odvaži na ženidbu - navodi Jovanović. Sve do 2003. verovalo se da je pesma namenjena Katarini Konstantinović, a onda je slučajno pronađen notni zapis melodije za ovu pesmu. U tom dokumentu nalazi se i Mihailova posveta upućena ćerki kneza Aleksandra i kneginje Perside, Kleopatri Karađorđević.

Kleopatra Karađorđević se udala 9. februara 1855. za Milana Petronijevića, sina Avrama Petronijevića, koji je bio predsednik vlade 1844-1852. Venčanje je bilo u Sabornoj crkvi, a brak je potrajao svega nekoliko meseci. Preminula je 1/13. jula 1855. godine u banji Glajhenberg u Štajerskoj. Imala je samo 20 godina.

Mladost i iskustvo

A Katarina, posle atentata u Košutnjaku, tokom kojeg je samo blago ranjena, udala se za generala Milivoja Petrovića Blaznavca.

Glavna uloga kneza Mihaila Obrenovića poverena je Draganu Mićanoviću, dok ostale uloge istorijskih ličnosti igraju istaknuti glumci Miloš Timotijević, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Aleksandar Srećković Kubura, Tamara Krcunović, Zoran Cvijanović, potom mladi glumci Luka Grbić, Jana Ivanović, Maja Čampar, Stojša Oljačić i drugi.

Film je snimljen u saradnji Telekoma Srbija i producentske kuće "Bombona", a na repertoaru domaćih bioskopa je od naredne nedelje.

Rado se peva u kafanama

Muziku za stihove je komponovao Alojz Kalauz, češki kompozitor koji je u Beograd došao 1843. godine. Danas se rado peva zbog neuzvraćene ljubavi.

Što se bore misli moje Iskustvo mi ćutat veli Bež'te sada vi oboje, nek mi srce govori.

Prvi pogled oka tvoga, sjajnom suncu podoban, plenio je srce moje, učinio robom ga.

Da te ljubim, ah, jedina, celom svetu kazaću, samo od tebe, ah, premila, ovu tajnu sakriću.

Kurir.rs