Glumica Vanja Milačić, bivša supruga reditelja Jagoša Markovića, rasplakala se na njegovoj komemoraciji tokom govora koji je održala glumica Radmila Živković.
- Rano je, mnogo je rano. Ima jedna njegova fotografija u radnoj sobi, kao dečaka. Sedi za radnims tolom svog oca, drži olovku u ruci i gleda pravo u kameru. Ima šest ili sedam godina. Iz te fotografije vas gleda jedan čovek, a ne dete. Sa 6-7 godina je bio čovek, a kao čovek je bio jedno veliko dete. Mnogo je rano, nezamislivo. Užasno je. Znam kako je vama tu koji sedite i slušate nas šta ćemo da kažemo. Znam da svako od vas ima jednu fenomenalnu priču o našem Jagošu.
Da vam ispričam šta je bilo kad je bila sahrana Ljube Tadića, kome je Mira Stupica držala govor. On je ispraćao Miru sa groblje i držao je ispred ruke. Rekao joj je: "Miro ovo je bio divan govor", a ona mu je kazala: "Ništa ne brini i tebi ću isto tako". I sad meni to stalno vrti po glavi. Smejao se i ispričao je to kao čudo. Sada dolazim u situaciju da govorim o Jagošu u ovakvom momentu, kao da mi je Mira prenela prenela svoju slučajno izgovorenu rečenicu - započela je Rada, pa nastavila:
- Jagoš je imao svoj put, putiće, svoje morske struje. Putovao je svuda. Putovao je svetlosnim godinama. Strašno je što nikada više nećemo iamti tu lepotu, bliskost i razumevanje. Sad se izvinjavam, ja govorim u svoje lično ime. Zvao me je gospođa Frojd, rođena Jung.
Mi smo na ovoj sceni, bez reči uradili mnogo stvari. Razumeli smo se pogledom. On je bio ogledalo, moje, ali i svih nas koji smo sa njim radili. Gledavši sebe u tom ogledalu smo rasli zajedno sa njim, kao ljudi i profesionalci. To ogromno ogledalo je njegovo. On se ogledao u nama, a mi u njemu. Izgubili smo ogledalo. Puklo je - ispričala je glumica.
Duboko potrešena odlaskom prijatelja Radmila Živković podsetila je sve pristune na Jagošev vedri duh, kojim je plenio. Tokom govora Rada se rasplakala, a glumica Vanja Milačić, koja je bila u braku sa Jagošem, takođe je zaplakala na ove reči.
- Toliko onoga što je Jagoš imao u sebi ne može da stane u jedno ljudsko biće, to je nemoguće izdržati. Toliku silinu osećanja, znanja, intelekta, metafizike... Bio mi je prijatelj, drug, bila sam mu i mama i sestra i tetka. Vodili smo svakojake razgovore. Naše nadrealne slike smo razmenjivali i videli nešto iza. To je sada izgubljeno i nisam još uvek spremna da to prihvatim.
Rano je. Šteta je ogromna. Voleo je mnogo sve. Voleo je svoju decu najviše na svetu, svoju Suzanu, Taru i onu koja mu je rodila decu, Sanju... Bio je pun poštovanja. Jedan ogroman, širok čovek. On je zlo prikazivao preko dobrog. To je veličina jednog uma, koji je povezan sa emocijom, ne samo čista glava.
Rano je. Tužna sam i to ne mogu da sakrijem. Tužna sam jer je ovo sada moja poslednja uloga kod Jagoša. Volim ga, njegovu decu, ženu, sve kolege koje su radile sa njima i one koje nažalost nisu imali priliku da rade sa njim. Ništa nije bilo jače od njega. Bio je jedan veliki gospodin. Jagoše, gospodine, hvala ti i nek ti je večna slava - zaključila je Rada u suzama.
Komemoracija je završena gromoglasnim aplauzom i stajaćim ovacijama za Jagoša. U tom trenutku smenjivale su se suze i osmesi, a Vanja se nasmešila u čast poslednjeg aplauza Jagošu Markoviću.
Vanja Milačić je jednom u javnosti govorila o braku s Jagošem Markovićem, te je između ostalog rekla da je od njega mnogo toga naučila o pozorištu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
