ISPUNIO SAM OBA SVOJA SNA! Kiki Lesendrić za Kurir: Hteo sam kao mali da upoznam Miku Antića i da mi Balašević napiše neku pesmu

Poznati pop-rok sastav Kiki i Piloti održaće koncert u beogradskoj MTS dvorani 3. novembra, čime će zaokružiti svoje postojanje na muzičkoj sceni nešto više od 40 godina i istovremeno predstaviti novi album "Mali tragovi na nebu". Bendu Piloti ovo će, inače, biti prvi samostalni nastup u Domu sindikata, a frontmen Zoran Kiki Lesendrić govori za Kurir o predstojećoj svirki, ali i svom prijatelju Đorđu Balaševiću i muzičkoj sceni danas u Srbiji.

Predstavićete i novi album "Mali tragovi na nebu", koji ste izdali posle šest godina. Kakve su reakcije publike?

- Ovaj album se zapravo dugo otkriva. Skoro su nam prišli neki ljudi u Sarajevu i rekli: "Bolan, pa ti imaš novi album." Čuli su posle devet meseci tek. Informacija je danas brza i potrebno je vreme da ljudi ukapiraju da se nešto novo dešava. Danas se sve reklamira. Imali smo situaciju kad smo stavili reklamu za novi album da su ljudi mislili da najavljujemo koncert. (smeh) Što se tiče uspeha albuma, zadovoljan sam. Dobio sam izveštaje s radio-stanica i vidim da su se neke pesme zavrtele. Iznenadio me je uspeh pesme "Osamdeset prva", jer je ona bila onako za moju dušu.

Poznato je da ste imali dobru saradnju s Đorđem Balaševićem. Da li je neka od pesama s novog albuma bila možda namenjena njemu?

- Album bi izašao pre tri godine da nije bilo korone. Planirali smo da Đole napiše jednu pesmu, ali, nažalost, nije se dobro završilo. Pre nekoliko dana smo bili gosti Oljinog performansa u njegovu čast. Bilo mi je zadovoljstvo, jer smo nas dvojica bili dobri drugari još od osamdesetih. Stalno nas je ohrabrivao i govorio da je dobro sve. Na kraju smo došli do toga da je napisao četiri pesme - "Budi tu kad padne sneg", "Uvek te đavo nađe lakše nego ja", "Prvi maj" i "Oltar".

Raditi s njim je bilo toliko lako i bajkovito da ne postoje reči kojima bi se to opisalo. Sećam se, zove me da idem kod njega da jedemo paprikaš i slušamo muziku. U jednom trenutku mi stidljivo otpeva nešto, što me baš dirne. Kad god je pisao, to je bilo namenski. Nije puno radio za druge ljude, ali je sve bilo posebno. Žao mi je što nismo nastavili dalje i što nisam imao priliku da uradim muziku za njega. Kad sam bio mali, hteo sam da upoznam Miku Antića i da mi Đole Balašević napiše neku pesmu. To mi je bio san 1981. godine. Već sledeće godine sam upoznao Miku, a Đole mi je napisao pesmu 2008. Snovi se ostvaruju.

Na muzičkoj sceni ste punih 43 godine. Kako biste danas okarakterisali zvuk Pilota? Da li ste zalutali u vremenu?

- Mi lutamo odavno. (smeh). Vadi nas što je muzika koja se vrti na radiju ona iz osamdesetih. Uglavnom radio-stanice puštaju takvu muziku, pa se naš koncept uklapa. Bežim od sintisajzera i tog zvuka, ne zato što ga ne volim, već zato što mi nije prirodan. Na koncertima imamo prednost što tako radimo, čak i kad sviramo na mestima gde nas ne znaju. Što bismo se menjali u ovim godinama? Volim našu muziku onakvu kakva jeste. Dobar narodnjak je uvek dobar.

A kako vam se dopada moderan zvuk?

- On je u skladu s vremenom u kom živimo. Sve je isto, čini ti se da živiš brže jer ti svaka informacija dođe za milisekundu. Taj novi zvuk i komunikacija s drugima podrazumevaju da se sve dešava brzo. Lakše mi je bilo da pevam o ljubavi 1987. nego sada, jer sada sve mora da se spakuje u dva minuta. (smeh)

Hteli ste "gitarama da menjate svet". Može li se ovaj svet promeniti pomoću muzike?

- Utopijski, da. Ukoliko bi ceo muzički svet odlučio da vlada tišina dok se ne promeni ova vlada ili ona, ta tišina bi značila mnogo. Uticala bi da ljudi razmišljaju o svemu. To ne može da se desi, ali u utopiji muzika može sve. Čak i kad smo neraspoloženi, muzika je ta koja nas oraspoloži. Bez muzike smo kao bez duše, a bez duše nemamo šta da tražimo.

Kurir.rs/ Andrijana Stojanović