Kako danas vidimo epohu koja je obeležila kraj 19. i početak 20. veka? Koje su sličnosti naizgled dva različita umetnika - jednog iz Beča, drugog iz Vršca i kako su oni spojili tri muzeja u jednom izložbenom prostoru?
Odgovore na ova pitanja pružiće nova izložba u Galeriji Matice srpske koja od početka godine privlači veliko interesovanje javnosti.
Dugo iščekivana izložba neobičnog formata Paja Jovanović i Gustav Klimt. Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja svečano je otvorena večeras, 13. oktobra 2023. godine u 19.00 sati u Galeriji Matice srpske.
Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratili dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, Daniel Uhtman u ime dr Sabine Hag, direktorke Umetničko-istorijskog muzeja u Beču, Franc Smola u ime Stele Rolig, direktorke Galerije Belvedere, Njegova ekselencija gospodin Kristijan Ebner, ambasador Republike Austrije, dok je izložbu svečano otvorila Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture Republike Srbije.
Otvaranje izložbe upotpunio je Novosadski duvački kvintet u sastavu Ksenija Mijatović Korom – flauta, Veronika Antunović Marić – oboa, Kristijan Boroš – klarinet, Goran Marinković – fagot i Mirko Marić – horna. Na repertoaru će se naći svita za duvački kvintet San letnje noći Petra Konjovića, duvački kvinteti broj 2 i 3 Franca Dancija iz opusa 67 i Mala kamerna muzika za duvački kvintet Pola Hindemita.
Dr Tijana Palkovljević Bugarski istakla je da je izložba Paja Jovanović i Gustav Klimt ostvarenje jednog velikog profesionalnog sna: „Pred nema je jedna neobična izložba malog formata koja kroz dela Paje Jovanovića i Gustava Klimta ukazuje na snažne veze srpske i austrijske kulture. Odabrane slike ilustruju jedinstvo centralnoevropskog kulturnog prostora i ukazuju na važnost zajedničkog rada muzejskih ustanova i stručnjaka.“
Po mišljenju dr Sabine Hag koje je preneo kustos Daniel Uhtman, kolektiv Galerije je Klimta pametno stavio u relaciju sa Pajom Jovanovićem: „Nije isključeno da su se on i Gustav Klimt upoznali. To je uzbudljiva pomisao koja će sigurno obogatiti obilazak izložbe koju otvaramo.“
„Naročito nam je drago što ovo posebno umetničko delo po prvi put možemo da predstavimo publici u domovini njenog tvorca, u Srbiji, i posebno me raduje kada vidim na kakav srdačan prijem je to delo naišlo ovde u Galeriji Matice srpske“, naveo je kustos Franc Smola u ime Stele Rolig.
Ambasador Republike Austrije, Kristijan Ebner izjavio je da je: „Cilj naše kulturne saradnje da promovišemo austrijsku umetnost, kulturu i nauku, kao i da izgradimo održive mreže i kontakte koji dovode do dugoročne razmene ideja i stručnjaka između naše dve zemlje.“
Potpredsednica Vlade i ministar kulture Maja Gojković otvorila je izložbu rečima: „Sigurna sam da će ova veoma zanimljiva izložba ostvarena u saradnji između tri renomirane muzejske kuće publici pružiti novi pogled na dva briljantna slikara i otvoriti nove stranice saradnje između naše dve države i ustanova kulture.“
Na izložbi Paja Jovanović i Gustav Klimt. Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja biće predstavljena tri ženska portreta iz tri muzeja: Galerije Matice srpske, Umetničko-istorijskog muzeja u Beču i Galerije Belvedere. Ova tri pažljivo odabrana dela, od kojih će dva prvi put biti izložena u Srbiji, ukazuju na sličnosti i razlike među velikim umetnicima, govore o društvenom kontekstu u kojem su nastajali i istovremeno povezuju muzeje iz čijih su kolekcija.
U prostoru Galerije Matice srpske će se prvi put spojiti stvaralaštvo Paje Jovanovića i Gustava Klimta, pokrenuće se dijalozi o njihovom umetničkom razvojnom putu, ali i o vezama srpske i austrijske kulture u godini koja prethodi obeležavanju 150 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Austrije. Izložbu Paja Jovanović i Gustav Klimt.
Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja prati istoimeni trojezični katalog u čijem sadržaju su uvodni tekstovi Maje Gojković i dr Tijane Palkovljević Bugarski, raspravni tekst dr Snežane Mišić, muzejske savetnice i „povremeno istinite priče“ u tekstu U salonu šešira Oskara Hutera msr Nikole Ivanovića, kustosa. Realizaciju projekta omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Austrijski kulturni forum Beograd...
