Nova, uzbudljiva serija "Poseta", u produkciji Telekoma Srbija i "Mir medije", pravo je osveženje u ponudi Superstar kanala, a iza nje kao kreator stoji Veljko Mićunović.
Jedinstveni format serijala čine četiri priče inspirisane realnim događajima, duboko zakopanim u zidove istražnog zatvora, a koje svakog radnog dana od 21 sat prikuju za male ekrane i najzahtevnije ljubitelje trilera. Mićunović za Kurir otkriva kako je odlučio da se iz pozorišta preseli u svet filma i da li će ova serija dobiti nastavak.
- "Poseta" je prvo bila zamišljena više kao kamerna i pozorišna forma. U priču su se uključili Aleksandar Protić (producent) i Vladimir Simić (scenarista) i onda je počela da se razvija. Inspirisali su me istiniti slučajevi. U traženju forme smo se odlučili da to bude priča za širu publiku, koja će se emotivno vezati za ove junake. Ideja je bila da napravimo netipičnu seriju, a opet atraktivnu, jer ne vozimo jednu priču 10 epizoda, već svaka od četiri ima minutažu jednog filma. Napravili smo praktično četiri igrana filma s jednom temom, a glavni junak je običan čovek kome je ljudskost na prvom mestu. Slučajevi iz serije se mogu desiti svakome od nas. U današnjem sistemu takvi ljudi su skrajnuti.
Serijal je otvorila priča "Reka", koju ste i režirali, s Lukom Grbićem u glavnoj ulozi.
- Poželeo sam da seriju rade i drugi reditelji, a ne samo ja. Priču s najviše trilera "Plen" uradila je Mina Đukić. Ona je uspela da centar te priče bude porodica. Triler ima matricu po kojoj se radi, a kod nas je to ispalo drugačije. "Požar" je uradio Uroš Tomić, koji je već radio "Grupu" i "Kljun", a mislim da je doneo kod nas novu estetiku sela. U njoj ima najviše komedije, a dobija vizuru nikad viđenog srpskog sela i seljaka na televiziji.
Za sebe sam izabrao "Reku" i "Beton", u kojima sam se najviše prepoznao. "Beton" je priča o jednom gradu. On je njen junak kao njen običan građanin čija dobrota bude zloupotrebljena. "Reka" ima mnoštvo emocija. U saobraćajnoj nesreći ima izgubljenih života i posle toga tu nema mnogo kalkulacija. To je rediteljski bilo najveći izazov. Tu uvek može da se pretera i ode u patetiku. Mislim da smo uspeli da pogodimo.
Da li kraj uvek mora da bude srećan?
- Nekad je dobar i lekovit kraj u kome nema opštih mesta, već suočavanja sa životom. Mislim da nas takvi krajevi i oplemene i učine boljim ljudima.
Da li je bilo teško okupiti takav impozantan kasting?
- Nismo hteli da napravimo eksjugoslovenski kast, već da nam se dopadaju glumci. Ne mogu da vam kažem ime koje je pozvano u seriju a odbilo je ulogu. Svi su hteli s nama da učestvuju u tom istraživanju.
Imate u seriji i Radoša Bajića, koji opet igra seljaka.
- Uroš Tomić je tu zanimljivo postupio i dao Radošu ulogu koja samo na prvu loptu deluje da je tipična za njega. Međutim, mi srpsko selo posmatramo iz drugog rakursa.
Loglajn vaše serije je: "Da li želiš da budeš na slobodi ili stvarno želiš da budeš slobodan". Kako biste sami odgovorili na ovo pitanje?
- Ljudi ne mogu da osveste šta je sloboda i prave sebi iskrivljenu sliku nekih životnih, socijalnih i porodičnih vrednosti... Naša serija se bavi tim vrednostima u situaciji koja nas deli i pokazuje kakav je ko čovek. Najvažnije je da svi mirno spavamo. Mislim da smo napravili seriju koja će nas naterati da se pogledamo u ogledalu i zapitamo se ko smo.
Hoće li serija dobiti nastavak?
- Forma je takva da može dobiti i drugu sezonu.
Planirate li nešto novo u pozorištu?
- Uskoro kreću probe u Beogradskom dramskom pozorištu za predstavu po Hašekovom romanu "Dobri vojnik Švejk". Glavnu ulogu će igrati Ozren Grabarić.
O Luki Grbiću: Ima samo 22 godine, a veliku zrelost i glumačku intuiciju
Mnoge glumce smo već gledali u vašim predstavama. Kako ste našli Luku Grbića?
- Gledao sam ga u pozorištu. Od početka nisam imao dilemu da li je ova uloga za njega. Vrlo lako smo se dogovorili. S tako malo godina stigao je do velike zrelosti i glumačke intuicije, a ima samo 22 godine.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
