Sajam knjiga u Beogradu - to nije manifestacija, već godišnje doba! Kraj oktobra upisan je u kalendarima knjigoljubaca, umetnika, pisaca, intelektualaca, ali i svih drugih ljudi kao poseban period u godini kada spoljne prilike nisu bitne - može da bude sunčano, da veju snegovi ili udaraju oluje, to je period lepote i dobrog raspoloženja, trenutak kada se hrani duh i unutrašnje biće.
- Kada bi pred mene stavili sve krune svih kraljeva Evrope u zamenu za moje knjige i ljubav prema čitanju, sve bih ih prezrivo odbio - govorio je Fransoa Fenelon.
Stranice znanja
Većina posetilaca beogradskog Sajma knjiga bi jednoglasno odgurnula krune od sebe, zagrlivši svoje knjige. Ukoričene stranice prepune znanja i mašte više su od predmeta. Knjiga čitanjem, a nekad i samim prisustvom postaje deo naše duše.
- Soba bez knjiga je kao telo bez duše - izjavio je još Ciceron, dodavši da napraviti biblioteku u kući znači podariti joj dušu.
Zato su dani posvećeni knjizi zapravo dani naše duše. Ne smemo nikada prema knjizi postati ravnodušni, jer, kako je to govorio Ivo Andrić, onda ćemo „lakomisleno osiromašiti svoj život“.
Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat sakupilo je dva miliona knjiga pod svojim krovom. Otvorili smo Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti, kao i Dom legata, u kojem se čuva 117 zaostavština najznačajnijih srpskih i evropskih književnika, umetnika, profesora...
Postoje knjige, ali i predmeti kulturne baštine prikazani u Adligatovom Muzeju knjige i putovanja, koji su pravi biseri istorije, književnosti, civilizacije. Izložbu „Dizajn kao sudbina“ govori o bogatom radu prvog srpskog nezavisnog izdavača i jednog od najznačajnijih dizajnera - o Slobodanu Mašiću.
Ceo Sajam je u znaku počasnog gosta - Francuske, pa smo se opredelili da ove godine prikažemo predmete vezane za Francusku iz našeg fonda. Izložba je nastala zahvaljujući razumevanju JP „Pošta Srbije“ i podršci Udruženja književnika Srbije.
Dođite na Sajam knjiga da pogledate:
Povelju cara Napoleona Bonaparte s potpisom imperatora, pomilovanje vojnika dezertera, potpisanu u Palati Fonteblo u Parizu 27. 9. 1807. godine s rečenicom „dajemo prednost milosrđu nad strogošću zakona“. Na povelji se nalazi i potpis arhikancelara imperije Žan-Žaka de Kambaseresa, vojvode vojvodstva Parme, jednog od autora slavnog Napoleonovog zakonika i tadašnjeg francuskog ministra pravde, senatora i vojvode Kloda Ambroaza Renijea i državnog sekretara, vojvode i jednog od najbližih Napoleonovih saradnika Ig-Bernara Marea.
Povelju kralja Luja XIV, zvanog Kralj Sunce, sa zlatnim pečatom i potpisom Luja XIV. To je jedan od najslavnijih francuskih kraljeva, vladar poznat po izjavi: „Država - to sam ja!“ Sedamdeset i dve godine je vladao Francuskom, izvršio opsežne reforme i ostvario niz vojnih pobeda. Vladao je iz Versaja jednim od najblistavijih perioda francuske istorije.
Posvetu pesnika Žaka Prevera srpskom novinaru i publicisti Kosti Dimitrijeviću. Prever je jedan od najčitanijih francuskih i svetskih pesnika 20. veka. Njegovi stihovi su među najlepšim ljubavnim stihovima ikada napisanim na našoj planeti.
Tu je i nekoliko posveta dobitnika najprestižnije francuske nagrade za književnost - Gonkurove nagrade. Izložili smo dela s posvetama Erika Vijara, Tahara ben Žaluna (marokanskog književnika), kao i njegov šešir, i Kamij Lorans (članice Akademije Gonkur i članice žirija).
Francuski jezik je bio zvaničan jezik na srpskom dvoru, pa smo izložili i originalna pisma kralja Milana Obrenovića pisana njegovom sinu kralju Aleksandru na izuzetnom francuskom.
Poster lepljen na ulicama Pariza, apel za pomoć Srbima 1916, govori o izuzetnom savezništvu i danima najvećeg bola, ali i najvećeg prijateljstva i najveće slave srpskog i francuskog naroda.
Izloženi predmeti
Pisaća mašina Milovana Danojlića iz njegovog legata smeštenog u Adligatu govori o značajnom srpskom književniku koji je veliki deo života proveo u Poatjeu, u Francuskoj, ali i podseća na brojne srpske umetnike i studente koji su obogatili svoju zemlju, a bili životno vezani za Francusku. Jedan od njih je i Danilo Kiš, pa smo izložili i njegovo pismo „Saveti mladom piscu“ upućeno sadašnjem predsedniku Udruženja književnika Srbije Milošu Jankoviću. To je bio predložak za knjigu koju je Kiš napisao na tu temu.
Izložili smo i pisaću mašinu Desanke Maksimović iz legata Žarka Petrovića, sveukupnog pobednika Beogradskog proleća, autora pesme „Sve moje jeseni su tužne“. A na našoj izložbi možete videti i šešire Milana Nenadića, Andreja Jelića Mariokova, Slobodana Stojadinovića Ču Dea, Jaše Grobarova, Ljubivoja Ršumovića i Baje Lukovića - značajnih srpskih pesnika.
Knjiga je poput bašte u džepu, kineska je poslovica. Pa dođite u najveću baštu u Evropi u ovom trenutku i ponesite njen deo sa sobom!
Viktor Lazić
NE PROPUSTITE
