Nebojša Dugalić je održao posmrti govor svom drugu i kolegi Žarku Lauševiću na ispraćaju za kremaciju.
- Dragi naš Žare treba reći nešto sa znanjem da će nešto ostati od govora. Zašto je Njegoš baš tebe izabrao za taj kamen...
Primi naš zagrljaj makar i nemoćan. Tolikima od nas koji smo u mladosti očarani gledali u tvoj dar. Bio si razlog što smo krenuli put glume. Svet koji si nam donosio zaposeo bi ceo raspoloživ prostor kao da si bio predodređen da ae sve drame dogode u tebi...
Tvoja krhkost je bila snaga kojom si sve nosio... Ona nas je razoružavala i lečila... U kada bi reditelj uzviknuo kupljeno svi bi se osećali zakinuti za još jednu tvoju kreaciju i bravuru.
A kolikim si samo sudbinama pozajmio svoju kožu i dao im priliku da se rode Renesansan i svestran glumeći i pišući, a ne znam u čemu si bio bolji. Slutim kolilo je bilo nolno izdržati preboleti toliku srazmeru. Ipak si ivek brinuo da nekome ne zauzmeš mesto. Imetnik u davanju puta drugome, takva je bila tvoja otmenost prema nema...
Stalno si izgledao kao neko ko oseća da nije dovoljmo dao i da je još dužan U svakom trenutku uranjao si strasno i glasno, kao dečak koji en zna šta bi pre od svog obilja podelio... Ma kako da si izgledao tiho, uvek si izgledao kao neko ko misli da u svojoj diskretnosti može biti još nenametljiviji i tiši... Znao si da je svetljenje i sajnje drugome ono jedino što je čoveku neoduzimljivo i zato ćemo svećo naša čivati trag tvoje buktinje i sećati se onoga što si nam osvetlio.
Zadivljujućom snagom nosio si svoj hod, nadnesen nad ambis, a neprestamo tražeći ono čime ćeš nas obgrliti... Molimo se zato da ti se u knjizi zemaljske veresije svaki dug namiri i prosti i da put tvoj u okviru staništa nebeski, odakle pobeže svaka muka, bude radostan i blag... Molimo se za to u ime tvog voska koji čuva tvoj trag svetlosti. Hvala ti beskrajno na svemu, Žare naš dragi - rekao je Dugalić dok su mnogi lili suze.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
