Novu godinu i Božić vezujemo za dobro poznatu ličnost, darovitog i nasmejalnog deku koji nam donosi poklone.
Deca mu se dive, zbog njegovih poklona popravljaju ocene, uredno slažu odeće, dok mi stariji pri pomisli na njega, želimo da se vratimo u detinjstvo. Najpoznatijeg "deku" na svetu zatekli smo u stanu kako se sprema za posao. Nije mu lako, toliko odeće, ali vredi, dečji osmeh nema cenu.
Slojevito odelo, dugačka brada, održavanje irvasa, puno poklona u džaku koje treba razdeliti za samo nekoliko dana. Reklo bi se težak posao. Ovo je nije priča o Deda Mrazu, već o tome kako je glumac Milan Marić saznao da on ne postoji.
- Praktično sam prestao da verujem u Deda Mraza još u vrtiću, kad sam video kako vrtićki domar navlači bradu i kapu krijući se od nas koji smo ga očekivali. To je bilo poprilično traumatično iskustvo, jer mi vaspitačice nisu verovale da to nije pravi Deda Mraz, čak ni moje suze nisu tu pomogle. A suštinski i dalje verujem u novogodišnju magiju, u svemu tome postoji nešto lepo i svima nama je potrebno da poverujemo nekada u tu čaroliju i obradujemo onaj najtananiji deo naše ličnosti, dete u nama - otkrio je glumac u novogodišnjem intervju za Kurir, koji je od sutra na kioscima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
