Da li se nekad setite filma koji ste baš, baš davno gledali i pamtite da je odličan? A onda kada ga iznova pogledate, zapanjite se koliko danas izgleda drugačije? Povrh svega, što je najzanimljivije, čak i ako nije potpuno iščilio iz sećanja, sada deluje kao nešto što gledate prvi put. Nekad dolazi kao potvrda da vam je prvobitni utisak bio ispravan. Ali neki baš i nisu dobro ostarili.
Pomešana osećanja imao sam posle gledanja filma "Aerodrom", koji sam kao klinac gledao kao sedeći na iglama od uzbuđenja i napetosti. Ukratko, mogu da razumem zašto sam mlađani ja tako reagovao, ali sve u vezi s tim filmom danas izgleda zastarelo do tačke neverovanja; neki današnji klinac ovo bi mirne duše mogao da odbaci kao neubedljivo i nikakvom mentalnom akrobacijom ne bi mogao da prihvati radnju kao dovoljno povezanu sa stvarnošću da bi doživeo neku emocionalnu povezanost. Mesta radnje - aerodrom i avion - mnogi su iskusili, ali sve u vezi s njima je toliki relikt prošlosti da sam posle gledanja više razmišljao o tome kako je život sedamdesetih zaista izgledao, tj. koliko je sve to film realno oslikao ili je svet baš toliko otišao dalje.
"Aerodrom" je početak jedne od ranih franšiza. Snimljen je 1970. godine i posle ogromnog finansijskog uspeha (zarada je ekvivalent današnjih 750 miliona dolara) snimljena su još tri nastavka. Ti nastavci su doneli manje, doduše, nijedan nije bio neuspešan, ali još tada su producenti pokazali poslovičnu gramzivost, te su budžeti bili niži, pa su i kase bile punije. U "Aerodromu" glavne uloge imaju dva velikana svog vremena, Bert Lankaster i Din Martin. Osim spomenutih nastavaka, inspirisao je i žanr filmova katastrofe poput "Poslednje Posejdonove avanture", "Zemljotresa" i "Paklenog tornja". Isto tako, problematizovao je terorizam.
Nakon dugačkog uvoda, u kom su polako predstavljani glavni likovi, kao i problemi funkcionisanja aerodroma u uslovima nevremena sa snegom, kulminacija priče nastaje kada jedan od putnika u avion unese bombu i ona eksplodira oštetivši ga. Posada, kao i ekipe na zemlji, moraju rešavati brojne probleme i dati sve od sebe da bi u tim teškim uslovima avion bezbedno sleteo. Ovaj rani filmski avio-terorista ima isključivo motive proistekle iz ličnih mentalnih tegoba i ovde nema političke pozadine. Stvari će se tu, naravno, u potonjim godinama drastično promeniti.
Kad smo već kod promena, da se vratim na uvodni deo teksta. Fascinantno je danas gledati "Aerodrom" i čuditi se koliko su se osnovni uslovi, koji su inače vodilja skoro čitave radnje filma, a to su aerodromske procedure, u međuvremenu promenili. Toliko da je ovaj film danas u neku ruku teško shvatljiv. Recimo, komični podzaplet s bakicom koja iz zabave putuje kao slepa putnica. Njeno objašnjenje kako ulazi u avione je takvo da se ništa, ni najmanji deo toga, danas ne može primeniti.
Terorista kofer s bombom naprosto unese u avion, niko ništa ne proveri jer je kupio nekakvu potvrdu da u koferu nosi novac, što opet niko ne proveri, veruju mu na reč. A sumnja da se u avionu nalazi ono što ne bi trebalo javi se kod iskusnog carinika koji malo iskustvom, malo šestim čulom uvidi da nešto s teroristom nije u redu. Čak ga i on propusti samo odmahnuvši rukom, u stilu neka o njemu brinu Italijani kad sleti, jer - kao šlag na tortu - let čak nije neki lokalni, nego prekookeanski.
Dovoljno sam mator da pamtim vremena kad se u avione ulazilo s manje provera nego danas, ali ovo je na nivou parodije - popularnog "Ima li pilota u avionu" i vinjete u kojoj carinici propuštaju grupu teško naoružanih Arapa, ali zaskaču jednu bakicu. Događaji nakon eksplozije i čišćenje piste da bi oštećeni avion sleteo, kao i lične drame pojedinaca, izgrađene u prvom delu filma, jesu lepo odrađene i ima tu neke napetosti i dan-danas. Ali zaista, da li je ovoliko drugačiji svet ikad postojao?
(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Popević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
