Mira Banjac nosi laskavu titulu pete najstarije glumice na svetu. Sa 94 godine ova umetnica i dalje vredno radi i snima.
Dramska umetnica se nedavno poklonila publici na premijeri kratkometražnog filma "Još jedan dan" Radivoja Raše Bukvića, koji je prikazan na otvaranju 52. Festa, a publika ju je nagradila ovacijama
Glumica se pojavila u pratnji reditelja i kolege Radivoja Raše Bukvića, a svi su bili oduševljeni njenom pojavom, kao i vitalnošću kojom odiše, na čemu bi joj pozavidele i mnogo mlađe kolege.
Impresivna karijera
Pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu. Likove žena iz naroda, svoja najuspelija glumačka dostignuća, najčešće ostvaruje svojevrsnim humorom. Osim u pozorištu, gde je dobila niz priznanja, igrala je i u nizu televizijskih drama i serija (na primer glavnu ulogu u seriji Marija Stipe Delića i više glavnih uloga u dramama Milenka Vučetića) te na filmu.
Na velikom ekranu ostvarila je više uloga za pamćenje, posebno u ostvarenjima Gorana Paskaljevića. Autorka je scenarija kratkometražnog filma "Laku noć Šnjuka". 2000. godine dobila je nagradu Dobričin prsten, kao najveće glumačko priznanje u Srbiji.
Mirin recept za dugovečnost
Glumica veruje da su, pre svega, geni ti koji diktiraju sve što je važno za dugovečnost. Ali, ne samo to.
- Ja sam radan čovek. Nikada se ne opuštam potpuno, uvek nešto radim, i mislim da je u radu spas, tu je moja najveća snaga. I inače, a posebno sada, enormno mnogo čitam jer moram da sačuvam glavu. Glavu moramo da sačuvamo jer ona "telefonira" celom telu. Pratim život onakav kakav jeste i pokušavam da mu se prilagodim sa onoliko snage koliko još imam. I nešto što mladi ljudi često zaboravljaju: u mladosti se treba čuvati za starost, ne treba je brzo potrošiti.
Kada dođete u te godine, jasno se to vidi. Čovek mora da se sporazume sa svojom starošću, godinama, da zna šta tim godinama pripada, a šta ne. Ne svaku svoju boru sam ponosna, i one "rade za mene" neka ih, one su takođe odraz svega onoga što sam prošla kroz život - rekla je ranije glumica.
U ovom momentu u svetu postoje samo četiri glumice koje imaju više godina od nje.
Džun Lokart
Džun Lokart (25. jun 1925 - danas), američka glumica u penziji i sa 98 godina je četvrta najstarija glumica na svetu.
Ova umetnica svoju karijeru započela je sredinom 1930-ih godina filmovima "Božićna pesma" i "Nađi me u Sejnt Luisu". Veliku popularnost stekla je 50-ih glumeći u brojnim tv formatima, ali i filmovima. Dva puta je nominovana za Emi, a dobitnica je Tonijeve nagrade.
Eva Mari Sejnt
Eva Mari Sejnt (4. jul 1924 - danas), američka glumica, koja ima 99 godina i zauzima treće mesto među veteranima ovog posla.
U karijeri dugoj 75 godina, osvojila je Oskara i nagradu Emi, uz nominacije za Zlatni globus i dve filmske nagrade Britanske akademije.
Sejnt nosi titulu najstarije žive dobitnice Oskara i jedne od poslednjih preživelih zvezda iz Zlatnog doba holivudske kinematografije.
Dženis Pejdž
Dženis Pejdž (16. septembar 1922 - danas), američka glumica koja ima 101 godinu i trenutno je druga najstarija na svetu.
Sa karijerom dugom skoro 60 godina, ona je jedna od poslednjih preživelih zvezda iz zlatnog doba Holivuda. Rođena u Takomi u Vašingtonu, počela je da peva u lokalnim amaterskim emisijama sa pet godina.
Igrala je u filmu "Romansa na otvorenom moru" (1948), u kojem je Doris Dej debitovala na filmu. Pejdž je kasnije učestvovala u brojnim ostvarenjima, ali je nakon u filmu "Two Gals and a Guy" (1951), odlučila da napusti Holivud. Veliki uspeh ostvarila je na Brodveju.
Džun Spenser
Nakon smrti Branke Veselinović, titulu najstarije preuzela je Džun Spenser (14. jun 1919 - danas), engleska glumica u penziji koja ima 104 godine.
Ona je široj publici najpoznatija po sapunici "The Archers", u kojoj je pozajmljivala glas Pegi Vuli. Već dve godine je u penziji, a aktivno se bavila glumom 79. godina.
Ko su srpske najstarije glumice?
Pored Mire Banjac, jedna od naših najstarijih umetnica je Renata Ulmanski. Od Mire je mlađa svega dve nedelje (29. novembar 1929 - danas), a publika njene role obožava.
Najveći uspeh glumica Renata je ostvarila 1957. godine, zahvaljujući jednoj od svojih prvih filmskih uloga, kao frajla Jula u filmu "Pop Ćira i pop Spira", prvom jugoslovenskom filmu u boji. Publika je zna i po ulogama u filmovima "Diližansa snova" iz 1960, a zatim i novijim "Bolje od bekstva", "Lepa sela lepo gore" i "Spasitelj".
Kao televizijska glumica upamćena je po ulozi majke u TV seriji "Salaš u Malom Ritu", i kasnije, u serijama Ljubiše Samardžića: "Jesen stiže, Dunjo moja" i "Miris kiše na Balkanu". Dobitnica je Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli, Statuete Joakim Vujić za doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji i tri Sterijine nagrade.
Žiža Stojanović
Godinu dana mlađa od Mire i Renate je popularna Žiža Stojanović (19. novembar - danas). Publika je pamti kao kelnericu Canu Fontanu iz serije "Srećni ljudi" Siniše Pavića.
Takođe se pojavila u serijama: "Diplomci", "Salaš u Malom Ritu", "Otpisani", "Bolji život", "Porodično blago", "Ljubav, navika, panika", "Vratiće se rode" i mnoge druge. Glumila je u filmovima: "Povratak otpisanih", "Balkan ekspres 2" i "Tesna koža 3".
Rada Đuričin
Rada Đuričin 31. maja proslaviće 90. rođendan. Ova umetnica završila je dva fakulteta, književnost i glumačku akademiju. Na FDU je diplomirala u klasi sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić i Velimirom Batom Živojinovićem.
Dobitnica je nagrade za životno delo Zlatni ćuran. Tokom dugogodišnje karijere glumila je u brojnim filmovima i serijama, među kojima su i "Selo gori, a baba se češlja", "Tajne vinove loze", "Miris kiše na Balkanu", "Vojna akademija" i mnoge druge.
Eva Ras
Sedam godina mlađa od Rade je Eva Ras koja je 1. januara proslavila 83. rođendan. Ova glumica i dalje vredno radi i snima, a rado je viđen gost u emisijama.
Sa filmom Dušana Makavejeva "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" (1967) postigla je svetsku slavu. Po mnogim filmskim kritičarima i teoretičarima, najbolju ulogu je ostvarila igrajući Gocu u filmu Aleksandra Saše Petrovića "Biće skoro propast sveta" (1968). Igrala je u velikom broju mađarskih filmova, koje su režirali: Livija Đarmati, Janoš Roza i Ferenc Kardoš.
Dobitnica je mnogih filmskih nagrada u zemlji i inostranstvu: "Zlatni leptir" (1996) u Mađarskoj povodom proslave stogodišnjice filmske umetnosti; "Veliki pečat" Jugoslovenske kinoteke za životno delo (2001).
Evu će publika gledati u dugoočekivanom ostvarenju "Djeca Kozare" Loradana Zafranovića, koji je snimala prošlog leta.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
