Komemoracija akademiku, piscu i scenaristi Abdulahu Sidranu održana je u Sarajevu, nakon čega je sahranjen u haremu Ferhadije džamije, po njegovoj poslednjoj želji.
Kako piše Dnevni avaz, veliki broj ljudi ispratio je Sidrana na večni počinak, a nakon dženaze na društvenim mrežama se pojavio snimak na kojem se mačka igra u mezaru u kojem je akademik, pisac i pesnik našao mir.
- Mace vide što ljudske oči ne vide - glasio je jedan od komentara.
Sala Narodnog pozorišta bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a pored članova porodice, prijatelja i kolega bili su i Hanka Paldum, Emir Hadžihafizbegović, Feđa Štukan, Jasna i Pjer Žalica.
Suze i osmesi
Stihovima iz Sidranovog "Zapisa o čudu", koje je pročitao pesnik Mile Stojić, počela je komemoracija, na kojoj su govorili Slobodan Blagojević, Ademir Kenović, Zlatko Topčić, Senadin Musabegović, Emir Zlatar, Ruždija Adžović i Boris Lalić.
Suze i pokoji osmeh smenjivali su se u sali, a završne reči uputila je ćerka Abdulaha Sidrana, Miranda, koja je podelila svoja sećanja na oca.
- Svakog dana nam je pokazivao koliko voli život, odlazio je po doručak, slušali smo operne arije i rešavali ukrštenice. Učio nas je da su muzika i humor najvažnije što postoji, a učio nas je i da je važno svako jutro iz početka biti spreman promeniti svet. Učio nas je da je život samo ono danas i jedino uključenost u taj život može biti ispravna, razgovarati s ljudima i biti tu za druge, da budemo fini i susretljivi. Dok se gasila njegova čitalačka moć, ostalo mu je da gleda u nebo i da ništa ne razume. Završiću njegovom rečenicom: "Imao sam puno sreće u svom nesrećnom životu". Hvala svima koji su bili deo njegove sreće - rekla je Miranda Sidran.
Podsećamo, Abdulah je preminuo u 80. godini života, pre pet dana u Sarajevu. Na književnu scenu stupio je šezdesetih godina pesmama i prozom, u generaciji mladih književnika koju često nazivaju šezdesetosmaškom. Za svoje pesničke knjige nagrađivan je književnim i društvenim priznanjima. Scenarista je filmova "Sjećaš li se Doli Bel?", "Otac na službenom putu", reditelja Emira Kusturice i "Kuduz" Ademira Kenovića.
Objavio je 15 knjiga poezije i knjigu autobiografske proze "Otkup sirove kože" ("Službeni glasnik"). Izbori iz njegove poezije, u prevodu na nemački, francuski i italijanski, objavljeni su u Austriji, Francuskoj, Italiji. Uređivao je omladinske listove i časopise, predavačke tribine.
Do aprila 1992. bio je zaposlen na RTV Sarajevo kao "vodeći dramaturg". Bio je član Akademije nauka i umjetnosti BiH i majstorski kandidat u šahu.
(Kurir.rs/Radio Sarajevo/A.S.)
NE PROPUSTITE
